Šta su samosabotirajući mehanizmi?
Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima.
Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo mi i kakav je svet, a koja nas ograničavaju i sputavaju na neki način. Samosabotirajući mehanizmi su misaoni i ponašajni procesi koji ih učvršćuju i opravdavaju. Tako, na primer, ukoliko verujemo da nismo talentovani za umetnost, iako je volimo (limitirajuće uverenje), možda se nikada nećemo usuditi da se okušamo u njoj i tu odluku racionalizovati mislima o tome kako sigurno ne bismo uspeli jer to nije za nas (samosabotirajući mehanizam).
Često greškom mislimo da nas ovakvi stavovi drže sigurnim, i štite od odbacivanja i poniženja, dok nas zapravo sputavaju u ličnom i profesionalnom napretku.
Treba biti podozriv prema šupljoj motivaciji radi motivacije, ali zato valja vatreno zagovarati samospoznaju. Samo vi možete znati šta želite i šta vas boli. I samo vi možete biti ti koji sebi definišu uspeh.
Uspeh nije dužnost, ne treba da bude očekivanje, i svakako nije moranje.
Ali jeste odluka, jeste borba i jeste trud. I zato je bitno da je vaš.
Jer će koštati. Vremena, energije i novca.
A kada se već odlučite na njega, nastojte da se sklonite sebi sa puta.
Model Gremlina vam može pomoći u tome.
Gremlini
Gremlini su loše navike i samosabotirajući mehanizmi koji nas osujećuju na putu ka postizanju naših snova, težnji i ciljeva. Označavaju barijere u našem umu i načine na koje sami sebe osujećujemo.
A kada i sve druge istine ne važe, život jeste previše kratak i previše težak da ne budete barem sami svoj saveznik.
Poznajući ovaj model, čiji tvorac je Merilin Atkinson – osnivač onoga što je u modernim pokretima obuhvaćeno terminom “Coaching”, imaćemo razumevanje i uvid u to koje nas misaone prepreke očekuju na putu do cilja i samim tim ćemo biti spremniji da te prepreke prevaziđemo.
Gremlini ne moraju da pobede – kada im se suprotstavimo i preispitamo njihovu validnost, moći ćemo da ih savladamo.
Strah od sanjanja
Prvi gremlin od kojeg mnogi pate je Strah od sanjanja. Jalovost ideja i blokada mogućnosti. Sprečava ljude da se uopšte usude da sanjaju, maštaju i razmišljaju o onome što zaista žele. Misleći da ne mogu da ga ostvare, ne pokušavaju ni da postave svoj cilj. Nedostatak vere je odneo više želja, no nedostatak mogućnosti.
Neki ljudi se uopšte ne usuđuju da razmotre snove poput: započinjanja sopstvenog biznisa, nalaženja pravog partnera, putovanja oko sveta, pisanja knjige, trčanja maratona, života u nekoj egzotičnoj zemlji. Možda veruju da nemaju talenta, sposobnosti ili samopouzdanja da bi ispoljili ove želje. Neretko se prethodni neuspesi internalizuju do tačke da postaju navike prokrastinacije. Rezultat je strah čak i od razmatranja opcija. Zato je ovom gremlinu drugo ime okvir nemogućnosti.
Prepreke su sve što vidimo kada skinemo svoj pogled sa onoga što bi moglo biti. Ljudi sa ovim gremlinom doživljavaju svoj život sa mesta gubitka izbora, kao da im je to sudbina. A sudbina je retko dobar partner za ples kada nemate mogućnost vođstva.
Prevazilaženje ovog gremlina se postiže inspiracijom. Onima koji su dugo zaglavljeni u mrtvoj tački treba nešto eksterne podrške i motivacije, koju uvek možemo zatražiti od prisnih ljudi i onih u koje imamo poverenja. Često drugi više veruju u nas, no mi sami.
Pitanje koje treba da postavimo sami sebi je: “Kada bi sve bilo moguće, šta je ono što bih ja želeo/la za sebe?”.
Kada izađemo iz senke okvira nemogućnosti, ulazimo u fazu inspiracije. Karakteriše je visok nivo optimizma i puno ideja.
Strah od neuspeha
Međutim, taman kada smo smislili šta želimo i postavili svoj cilj, imamo tu nesreću da se često nađemo u društvu drugog i možda najčešćeg gremlina, koji nosi ime Strah od neuspeha. Ovo ograničavajuće uverenje sprečava dalju i istrajniju akciju.
Ljudi suočeni sa datim gremlinom mogu biti žrtve sopstvenog uma, jer sabotiraju sebe svojim mislima i uverenjima o sopstvenom nedostatku resursa, sposobnosti i veština.
Naše misli nisu generalna istina, ali jesu naša trenutna istina. Naša razmišljanja su obojena raspoloženjem, a raspoloženje je prolazno…
Ako prepoznate da su vam misli uobličene lošim raspoloženjem, sačekajte malo pre vraćanja na planiranje i aktivnost.
Kada nas blokira uverenje o nedostatku sposobnosti i kompetencija, ne usuđujemo se ni da istinski krenemo u ostvarivanje svog cilja. Zadržavamo poteze i podsvesno čuvamo energiju od traćenja na ono što deluje kao nedostižan cilj.
Način na koji se prevazilazi ovaj gremlin je preduzimanje akcije.
Simbolične, male, ali istrajne akcije.
Ne postoji neuspeh – postoji rezultat.
Ako pokušamo, najbolje što može da nam se desi jeste da uspemo iz prve u onome što smo namerili, a najgore što može da nam se desi jeste da naučimo nešto. Nešto o funkcionisanju stvari, nešto o sebi, nešto o životu. I zato treba pokušati. Jer uspeh nije ništa drugo do kulminacija neuspeha… Koliko puta smo bili u stanju da padnemo i iznova ustanemo nakon toga.
Kako bismo uspeli da promenimo svoje uverenje, potrebna nam je sigurnost u svoje veštine i mogućnosti. Tu sigurnost polako stičemo kada uprkos neizvesnosti preduzimamo akcione korake. Pri susretu sa strahom od neuspeha ne treba puno razmišljati, već delati. Ovo postaje lak proces tek kada ponovimo sitna dela koja čine veliki uspeh na kraju, dovoljan broj puta.
Postizanje malih pobeda u kontinuitetu čini da uspešno izgradimo svoju unutrašnju mapu uspeha i identifikujemo sebe kao uspešne osobe.
Kada prevaziđemo strah od neuspeha i odlučimo da ipak probamo da dođemo do svog cilja, ulazimo u fazu implementacije. U ovoj fazi shvatamo šta je to što ne znamo i šta je to što nam je potrebno za ostvarenje cilja. Ovo je period sticanja znanja i strategija i samim tim period velikih promena.
Strah od sistema
Tada nailazimo na trećeg gremlina, Strah od sukoba sa sistemom – unutrašnjim i spoljašnjim. Ide ruku pod ruku sa strahom od odbacivanja i strahom od promene.
Sukob sa unutrašnjim sistemom podrazumeva izlazak iz zone komfora. Po prirodnoj inerciji imamo tendenciju da se vraćamo na prethodno, bezbedno stanje. Zbog toga nam je nekada teško da se menjamo i razvijamo, te se stalno ljuljamo na rubu svoje zone sigurnosti. Ipak, u izvesnosti nema rasta.
Moramo ispipavati svoje granice i upoznavati sebe – starog sebe i novog sebe.
Sve ono što nosimo sobom kroz život nas čini osobom koja jesmo.
Sve ono što želimo, učimo i radimo po tom pitanju nas čini osobom kakva možemo biti.
Upoznajte sebe, oprostite sebi i prihvatite sebe.
Tek tada dolazi do unutrašnje integracije i dubinskog rasta.
Sukob sa spoljašnjim sistemom podrazumeva druge ljude – naše okruženje koje se takođe menja i ima uticaja na naša ponašanja i odluke.
Kada pođemo na put ka uspehu, neminovno prolazimo kroz promene i tada se javlja strah da će nas drugi možda odbaciti ukoliko postanemo drugačiji.
Nekada odstupanje od unapred zacrtanog puta biva neizvesno i bolno.
To što je nešto poznato, ne znači nužno da je dobro. Navike su prečice i mehanizmi za uštedu energije, ali nam ne idu uvek u korist.
Nekada nas tuđa očekivanja sputavaju više nego naša lična. Strah od razočaranja ljudi koji su nam bitni katkad može biti jaka kočnica koja nas vraća na prethodno stanje stvari.
“Očekivanje je unapred osmišljen jed.” Karl Gustav Jung
Takođe, neretko je lakše kriviti druge ljude, sistem, državu, kulturu, porodicu, nego preuzeti odgovornost za sopstvene odluke i dela. Potrebno je da prestanemo da se pravdamo, i usmerimo svoj fokus na ono što možemo da kontrolišemo. A uvek možemo kontrolisati svoj sistem vrednosti, svoj trud i čežnju za onime što smatramo da nam je bitno u životu.
Kada prihvatimo novo „ja“ i promene u okruženju koje slede iz njega, prevazilazimo trećeg gremlina i ulazimo u fazu integracije. Tada integrišemo one veštine i strategije koje smo naučli u ono što osećamo i verujemo.
Strah od uspeha
Četvrti i poslednji gremlin čeka na prelazu životnih faza. Strah od uspeha zvuči pomalo kontraintuitivno – svi idejno žele uspeh, sve dok se ne suoče sa njime i svim promenama koje sobom nosi.
Neki ljudi se lako inspirišu svojim snovima i preduzimaju neposredne korake kako bi ih ostvarili. Ipak, umeju da generišu poteškoće u završavanju onoga što su započeli. To se može oličiti u vidu perfekcionizma, gde ništa ne deluje dovoljno dobro te se projekat i ne može završiti, ili u vidu dosade i pada motivacije pre zaokruživanja započetog i postizanja finalnih rezultata. Nekada čak i u obliku neverovatnih, prividno nepremostivih prepreka koje se najednom, kao za baksuz, pojavljuju pred sam kraj projekta.
Ovaj gremlin se može javiti zbog neizvesnosti koja sledi nakon završetka projekta – osećaja praznine nakon perioda oličenog svrhom koju rad daje. Neko veoma doslovno shvata ideju da je svrha u putovanju, a ne u destinaciji. Neko se poziva na svoj perfekcionizam i zbog njega ne zatvara započeto. Kako god bilo, ovaj gremlin se ispoljava ukoliko ne priznajemo i ne proslavljamo svoje uspehe.
Mnogi ljudi prevaziđu svoje gremline, ostvare zadati cilj, ali ne nagrade sebe za uloženi trud i rad. Na taj način se nenamerno demotivišu za dalje ciljeve i izazove. Kako bismo ostali motivisani, moramo uvažiti i svoje emocije, a ne samo slediti svoj razum.
Kada nagradimo sebe za dostignut cilj, projekat se zaokružuje, dobijamo srećan završetak i trud postaje opravdan. Na taj način održavamo sebe motivisanim za dalje projekte.
Nemojte biti previše samokritični.
Nemojte biti perfekcionistični.
Niti suviše radoholični…
Sve je dobro kada je u balansu. Tako kriticizam mora da se izbalansira pohvalom, perfekcionizam prihvatanjem da je nekada dovoljno dobro – prosto dovoljno dobro, a rad nagradom i odmorom radi punjenja baterija. Tek tada sve dobija pravi smisao.
Ne nailazi svako na sve gremline. Neki nas prate češće od drugih. Ipak, suočavanje sa sopstvenim ograničavajućim uverenjima i samosabotirajućim mehanizmima nas čini daleko sposobnijim da se nosimo sa sobom i svetom i da postignemo ono što želimo u ovom životu.
Verovanje je samoispunjujuće proročanstvo. Kada dovoljno verujemo u nešto, to stvara povratnu vezu između naših misli i ponašanja, čineći da prvobitno nerealan koncept postane stvaran.
Andrea Čontoš
Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde: