fbpx

Praznici obiluju nabojem potencijalne energije.
Obećanjem novog početka.
Žurbom da sve stvari privedemo kraju.
Željom da nam se u narednoj godini svi snovi ostvare.

Zato je ovo pravo vreme za postavljanje ciljeva…

To je zapravo sličan ritual kao pisanje pisma Deda Mrazu – popišeš šta želiš da dobiješ, i ukoliko budeš dobar/a dečak/devojčica, dobićeš šta si poželeo/la.
Samo ovoga puta ne donosi deda Mraz poklone, nego ti…
Zato pažljivo smisli, detaljno popiši i počni da radiš na tome da budeš dobar/a… ili barem bolji/a nego prošle godine.

Postoje naučno dokazani parametri koji drastično povećavaju verovatnoću uspeha tako što potpiruju našu motivaciju, usmeravaju percepciju i održavaju kontinuitet rada ukoliko im se posvetimo.

8 principa za pravilno postavljanje ciljeva:

1. Ciljevi moraju biti konkretni i detaljni.
Konkretnost u ovom slučaju znači da je potrebno opisati ih čulima što detaljnije i doživeti ih što intenzivnije.
U tome pomaže tehnika “kao da”. Zamisli da je tvoj cilj već ostvaren, upravo si prošao/la liniju finiša i dok te osećaj samopouzdanja i postignuća preplavljuje, okrećeš se da sagledaš šta se nalazi iza tebe i šta je sve bilo potrebno da uradiš da bi stigao/la tu gde jesi sad.

2. Ciljevi moraju biti redovno evaluirani.
Ukoliko ne proveravamo redovno kako nam ide, kako ćemo znati koliko nam je ostalo do kraja i da li su trenutna strategija i tempo rada ostvarivi?
Progres mora redovno da se prati, kako bi kontinuitet i angažovanje ostali na visokom nivou. Razlog što se većina ciljeva ljudima ne ostvaruje je taj što zapravo ni ne odvoje potrebno vreme da rade na njima.
Kada praznici prođu, svakodnevne obaveze uzmu svog maha i život se najčešće nastavi svojim starim tokom…
Kako bismo ovo predupredili, moramo održati kontakt sa svojim ciljevima time što ćemo se u redovnim razmacima (na primer, jednom mesečno ili nedeljno u zavisnosti od vremena namenjenog ostvarenju cilja) zapitati kako nam ide i revidirati obaveze i zadatke koje valja obaviti u narednom periodu kako bismo stigli do cilja.

3. Ciljevi moraju biti dostižni.
Da se razumemo, ne moraju biti dostižni u datom trenutku, ali moramo shvatiti šta ih čini nedostižnim ukoliko to jesu i koje veštine, znanja ili resursi nam nedostaju na putu ka dostižnosti, kako bismo sticanje istih uvrstili u zadatke i korake ka cilju.
Takođe, valja proveriti je li cilj pod našom kontrolom, ili postoji još neko ko se pita, odlučuje ili ima ingerenciju da nam pokvari planove. Ukoliko takva osoba postoji, sa njom treba razgovarati i po potrebi pregovarati na početku poduhvata, kako nas ne bi osujetila na njegovom kraju.

4. Ciljevi moraju biti realistični.
Realističnost je drugo ime čežnje.
Realno je ono što nam je na dohvat ruke.
Realistično je ono što bi nam moglo biti na dohvat ruke… kada bismo se potrudili.
Nerealno je ono što ne možemo dosegnuti čak ni ako se potrudimo.

Realističnost je ono za čime čeznemo… A čežnja je moćna emocija.
Zbog toga realistični ciljevi više pozivaju na akciju, no realni koji su prelaki ili nerealni koji su preteški.

Šta god da misliš da možeš, zadaj sebi 20% više.

5. Ciljevi moraju imati vremensko ograničenje.
Cilj je oročena želja. Plan mora imati vremenski okvir kako ne bi bio puko sanjarenje… “Jednom” i “nekad” nisu validne vremenske relacije – previše su uopštene i apstraktne. Sa druge strane, kada zadaci postoje u realnom vremenskom opsegu, doživljavamo ih ozbiljnije i aktivnije se bavimo njima.
Naš um na specifičan način doživljava vreme – iako za njega imamo objektivne merne jedinice koje razumemo, subjektivan doživljaj vremena umnogome zavisi od naših emocija i raspoloženja.
Kako naši ciljevi ne bi bili slučajne žrtve naše nestalnosti, moraju imati jasan i određeni rok. Odgovori na pitanje: “Do kada ovo želim da uradim?” i postavi plan akcije u skladu sa time.

6. Ciljevi moraju biti pozitivno formulisani.
Kada razmišljamo o onome šta želimo, a ne o onome šta želimo da izbegnemo, najednom počnu da nam se ukazuju prilike namesto problema.
Negacije postoje samo u mislima, ne i u delima. Prvo moramo zamisliti određenu ideju, kako bismo je zatim porekli, poništili i negirali… Zato ne možeš da ne razmišljaš o ljubičastom kenguru ako ti tražim da ne razmišljaš sada o njemu.
Ovo je, dakle, pitanje percepcije i njenog usmerenja. Ako ti zadam da u narednim danima zapažaš crvene automobile na ulici, izvesno je da ćeš ih primetiti daleko više nego do sad. Nisu se oni umnožili, nego smo ih mi osvestili… Isto je sa prilikama, samo je bitno da pravilno baždarimo svoj um da ih uočava. Upravo tome jasno definisani ciljevi i služe – drži u svojim mislima ono što hoćeš, a ne ono što nećeš.

7. Ciljevi moraju biti tvoji.
Bitno je da ciljevi budu tvoji. Ne želim da kažem da ih je nemoguće ostvariti ukoliko su tuđi, već da je to motivacijski daleko teže i da je najčešće neophodno potražiti eksterni izvor motivacije (u vidu pohvale, nagrade ili materijalne dobiti).
Kada su ciljevi naši energiju crpemo sa unutrašnjeg izvora motivacije.

8. Ciljevi moraju biti zapisani.
Kao što pismo Deda Mrazu mora da bude zapisano, tako mora i cilj.
Šta ti ovo daje? Veću verovatnoću da ćeš dobiti željenu stvar, a ne slobodnu interpretaciju, kao i garanciju da ćeš se posvetiti, dobro razmisliti i odvojiti dovoljno energije i vremena da osmisliš šta zapravo hoćeš.
Pisani ciljevi nam omogućavaju da im se redovno vraćamo, revidiramo i evaluiramo napredak lakše, i da se podsetimo kuda treba da idemo kada osetimo da gubimo svoj put.
To je ugovor koji sklapaš sa samim sobom. Potpiši ga.

I za kraj, na ciljevima se mora raditi. Nije magija, već nauka… i radi samo ukoliko radiš.
Postavljanje ciljeva pruža plan i motivaciju, koji treba da rezultuju u konkretnom preduzimanju akcije. Popiši jednostavne akcione korake i kreni.

Pronađi svoje zašto, isprogramiraj kako i počni sa šta.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

SVE ŠTO TREBA DA ZNAŠ O BURNOUT-U

Šta je burnout? Sindrom pregorevanja je stanje emocionalne, psihičke i fizičke iscrpljenosti prouzrokovano produženim ili hroničnim stresom.Karakteriše ga kombinacija simptoma koji mogu uticati na različite aspekte života osobe, uključujući poslovne obaveze, socijalne...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu.Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka da...

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

KAKO SE RAĐA ČUDOVIŠTE SAVRŠENSTVA?

Perfekcionizam Nikada ništa nije dovoljno dobro...Uvek ima nešto da se popravi...Samo kada bi bilo još malo vremena...Prošli put sam ovo uradio/la bolje.Postoji ispravan i pogrešan način da se urade stvari.Ako hoćeš da bude urađeno kako treba, uradi sam!Ja sam "sve"...

ZONA KOMFORA

Došle su detinje godine sveta. Nažalost, ne iz ugla nevinosti i čistote, već iz ugla infantilnog hedonizma. Svi želimo sve. Odmah, molim vas. Krojimo svoje dane i živote kroz težnju ka izbegavanju neprijatnosti i sticanju što veće prijatnosti. Osnovni biološki...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

10 NAČINA DA POSTAVIŠ I ODRŽIŠ ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

USAMLJENI U GOMILI

Koliko prijatelja imaš... Ali stvarno? Želim da govorim o usamljenosti iz ugla osobe koja voli samoću. Volim da provodim vreme sama. Volim tišinu koja je samo moja i volim prostor nezaklonjen drugim ljudima. Volim nekada da ćutim satima.Ćutim kako bih kada dođe vreme...