SVE ŠTO TREBA DA ZNAŠ O BURNOUT-U

Šta je burnout?

Burnout kao boljka modernog doba

Kako je moguće da su naši životi sve lagodniji, a da se osećamo sve napetije?

Burnout se javlja sve učestalije kao posledica modernog poslovnog okruženja i ubrzanog načina života. Korelacija između životne lagodnosti i stresa je pritisak postignuća. Svaki put kada osoba postigne nešto i unapredi svoje životne mogućnosti, zahtev da se novo stanje održi postaje izraženiji, a pritisak da naredno postignuće bude još ozbiljnije veći.
Mnoge izazove sami sebi namećemo (kao što treba), ali način na koji ih ispunjavamo čini razliku. Ja znam da sam mnogo puta sebi nametnula stres tamo gde bi i smirenost radila jednako dobro, ako ne i bolje. Nije sve u rezultatima i brzini izvršenja, već ima nečega i u svesnom prisustvu u procesu i cenjenju osećaja postignuća. Zato nekada moramo da usporimo malo. Da napravimo prostor za disanje. Da damo sebi vremena za uživanje u onome što radimo. Jer ako stalno jurimo nešto, mnogo toga u brzini prolazi mimo nas… A to “nešto” ako i kada sustignemo samo otvara vrata ka novom “nečemu” i upravo tu leži klopka uzlazne životne spirale.

Društvena očekivanja su druga strana novčića. Kapitalizam u svom duhu nosi poriv za “novim/većim/boljim”, a poslodavcima razumljivo jeste u interesu da što više radite i proizvodite kapital. I kada jednom naviknete nekoga na nešto, to počinje da se podrazumeva… Ako ste niz puta radili prekovremeno da biste završili projekat ili dosegli traženu normu, počinje da se podrazumeva da ćete to učiniti iznova kada situacija to iziskuje od vas. Najednom, vaš regularni radni učinak u standardnom radnom vremenu ne deluje tako impozantno.
Dakle, govorimo o deljenoj odgovornosti – sa jedne strane pritisak zahteva sami sebi namećemo, sa druge ta očekivanja postaju poslovna norma.

Rad od kuće ume da bude i češći uzrok burnout-a jer se granica između poslovnog i privatnog života gubi. Preduzetnici doživljavaju sličnu sudbinu – kada radite za sebe, neretko radite uvek.
Zdrave granice su imperativ za zdravi životni balans. Pored svih obaveza koje imamo, moramo uvesti još jednu – imamo obavezu prema sebi i svojim bližnjima da naše slobodno vreme bude slobodno (psihički i fizički – ništa ne znači ako ste fizički kući, a psihički u kancelariji).

Mnoge studije potvrđuju:

• Po statistikama koje je prikupio Američki Institut za Stres, čiji je posao da poslednjih četiri decenije prati trendove stresa u društvu, pokazano je da usled povećanih poslovnih zahteva i odgovornosti, dugih radnih sati i visokog nivoa stresa na radnom mestu čak 83% Amerikanaca pati od stresa povezanog sa poslom, i polovina njih priznaje da im je potrebna pomoć da nauče kako da regulišu nivo stresa koji osećaju. Izvesno je da Evropa ne kaska puno za ovim brojkama, i da je burnout u zemljama zapadne Evore poput Holandije burnout sindrom prepoznat kao legitiman razlog za bolovanje.
• Gallup je 2020.godine sproveo anketu javnog mnjenja koja je pokazala da rad od kuće, koji je ustaljen tokom epidemije korona virusom, pokazuje veću produktivnost ali i učestaliju pojavu burnout-a zbog povećanih radnih zahteva, nedostatka zdravih granica između poslovnog i privatnog života, i umanjenog socijalnog kontakta.
• Svetska zdravstvena organizacija je procenila da burnout doživljava oko 28% radnika u zdravstvu, sa višim stopama u razvijenijim zemljama zbog dugih radnih sati i emotivne zahtevnosti datog tipa profesije. Ove implikacije su posebno zabrinjavajuće kada se uzme u obzir da je jedan od češćih simptoma pregorevanja od stresa smanjena sposobnost rasuđivanja, a lekarima i medicinskom osoblju su dobre dijagnostičke veštine i sposobnost donošenja odluka imperativ za savesno obavljanje posla.

Brzina modernog stila života utiče na sve nas i sindrom pregorevanja postaje ozbiljno pitanje na individualnom i društvenom nivou. Posledice se javljaju u domenu lične dobrobiti, radne produktivnosti i javnog zdravlja. Moramo proaktivno adresirati koren problema i preuzeti odgovornost za sopstveni stil života, naučiti kako da svesno regulišemo svoj nivo stresa na dnevnoj bazi, i pružiti infrastrukturu društvene podrške onima oko nas, kako je zdrav socijalni kontakt možda najbolji lek za hroničan stres.

Pregorevanje se predupređuje:

• Dobrom organizacijom – postavljanjem prioriteta i struktuiranjem vremena tako da umanjimo haotičnost zadataka i obaveza;
• Postavljanjem zdravih ličnih granica – razgraničavanjem poslovnog od privatnog života, sopstvenih odgovornosti i problema od tuđih, i jasnim komuniciranjem željenih i odbijanjem neželjenih zahteva;
• Traženjem društvene podrške – najbolji lek za hroničan stres je smislen socijalni kontakt sa ljudima koji su nam bitni;
• Brigom o sebi – odvajanjem vremena za aktivnosti koje nam predstavljaju izduvni ventil i briga o sopstvenim potrebama (*Ukoliko pomisliš da nemaš vremena za sebe, sagledaj to ovako: “Ako želim da budem produktivan/a i koristan/a sebi i drugima – moram odvojiti vreme za sebe!”);
• Tehnikama za regulaciju stresa na dnevnoj bazi – neurofiziološki i psihološki alati koji modulišu fizički osećaj stresa i psihološku sposobnost nošenja sa pritiscima su veoma korisni u dnevnoj regulaciji emocija i stresora. Sve ove alate možeš naučiti na našoj radionici “Emotivna rezilijentnost i otpornost na stres” kada odlučiš da se svesno uhvatiš u koštac sa stresom.