fbpx

Šta je hijerarhija potreba?

Mi jesmo jedinstveni. I kao vrsta, i kao pojedinci. Kao vrsta imamo nivo svesti kome je potrebno više od pukog postojanja, a kao jedinke svako poseduje lične vizije i težnje. Ipak, delimo mnoge karakteristike i potrebe sa drugim živim bićima i ne smemo ih poricati ili zanemariti. Tek kada su naše elementarne potrebe zadovoljene, težimo ka višim nivoima samoostvarenja.

Biološki zahtevi, poput unosa hrane i vode, moraju biti ispunjeni kako bismo preživeli. Socijalne težnje, poput smislenog odnosa sa drugim ljudima i pozicioniranje na društvenoj lestvici su takođe visoko na našoj skali potreba i stavljaju našu egzistenciju u kontekst zajednice.
Potrebe, kako god ih definisali, vode ljude ka motivisanim ponašanjima. Neuspeli pokušaji da se potrebe zadovolje rezultuju u psihološkom i fiziološkom osećaju osujećenosti i nedostatka.

Još 1940-ih godina je Abraham Maslov postavio jednu od najpoznatijih teorija o motivaciji – hijerarhiju potreba. Najnižu lestvicu na njoj zauzimaju biološke potrebe, a najvišu lični razvoj. Zadovoljenje bazičnih nivoa preusmerava motivaciju na ispunjenje viših. Smatra se da je samoostvarena osoba dosegla svoj pun potencijal i da je stoga istinski srećna. Osnovna hijerarhija potreba sadrži pet nivoa:

  1. Fiziološke potrebe – biološki zahtevi koji uslovljavaju opstanak: hrana, voda, vazduh, san i reprodukcija. Ove potrebe direktno utiču na ljudsko ponašanje i njihovo uskraćivanje dovodi do ugroženosti, nelagode i bola.
  2. Potreba za sigurnošću – lična bezbednost i sigurnost koja podrazumeva bezbedno sklonište, zdravlje, izostanak nasilja ma kakve vrste, siguran posao, kao i dovoljno resursa za zadovoljavajuće funkcionisanje.
  3. Potreba za pripadnošću – ispunjenje socijalne uloge: formiranje intimnih odnosa, prijateljstva i porodice, uključujući osećaj povezanosti sa zajednicom i potrebu za razumevanjem. Uspostavljanje ispunjavajućih odnosa sa drugima, koje podrazumeva sposobnost za pružanje i prihvatanje ljubavi.
  4. Potreba za uvažavanjem – težnja za poštovanjem i cenjenošću, samopoštovanje, penjanje na društvenoj lestvici, karijerno ostvarenje, sticanje bogatstva i moći, snaga i sloboda delanja.
    Ova potreba se ispoljava u dva vida: a) samopoštovanje (dostojanstvo, postignuće, stručnost, nezavisnost); b) reputacija i poštovanje od strane drugih (status, prestiž, moć).
  5. Potreba za samoostvarenjem – poimanje sopstvenih potencijala, samoispunjenje, lični razvoj i vrhunska dostignuća. Težnja da postanemo sve što možemo biti.

“Muzičar mora svirati, slikar mora slikati, pesnik mora pisati, ukoliko želi da bude u miru sa sobom. Šta čovek može biti, on to mora biti.”

– Abraham Maslov

Čemu hijerarhija potreba služi?

Prva četiri nivoa funkcionišu po principu nedostatka – kada su potrebe nezadovoljene, nivo motivacije je visok i što je uskraćenost duža motivacija je jača, međutim kako se potrebe ispunjavaju nivo motivacije opada. Sa druge strane, peti nivo funkcioniše po principu rasta – što je potreba više zadovoljena, motivacija je snažnija.

Osnovna pretpostavka jeste da niži nivoi moraju biti ispunjeni kako bi osoba dobila realnu mogućnost da radi na višima. Ipak, ovo ne treba doslovno shvatati – nije neophodno u potpunosti ostvariti određen set potreba kako bi se težilo narednom, već ih zadovoljiti u dovoljnoj meri da se ne ispašta usled nedostatka. Činjenica je da gladni slabo razmišljaju o društvenoj dobrobiti i sistemu. Činjenica je da su ugroženi češće agresivni, nego plemeniti. Kada nam je egzistencija ugrožena ili izazvana, nagoni nas vode, a ne razum. Zato je značajno da budemo bazično podmireni, kako bi naš um dobio prostora da se iskaže.

Morate biti siti.
Sigurni.
Voljeni.
Uvaženi.
Da biste bili potpuni i ostvarili se kao jedinka.

Ipak, ni ova hijerarhija se ne sme uzeti zdravo za gotovo – ljudsko ponašanje je daleko kompleksnije i, kao i uvek, postoje izuzeci od pravila.
Neke osobe biraju da se izgladnjuju zarad višeg cilja. Neki rizikuju sopstvenu bezbednost kako bi pomogli drugima. Neki uprkos ugledu koji su stekli biraju izolaciju i usamljenički život. Stoga ovaj model pre treba shvatiti kao smernicu i podsetnik da ne smemo preskakati nivoe olako, i da uzrok svog nezadovoljstva valja tražiti na nekom nivou koji smo zaboravili i zapostavili.

Kako moderno doba oblikuje potrebe?

Kapitalizam je učinio jednu zanimljivu stvar našoj hijerarhiji potreba – prespojio je drugi nivo sa četvrtim. Osećaje sigurnosti i obezbeđenosti je poistovetio sa dovoljnom količinom moći, poseda i novčane valute. Premda za sigurnost neka količina resursa jeste neophodna, besomučno ulaganje energije u zgrtanje bogatstava prevazilazi ovaj set potreba. Često imamo više no što nam treba. I hrane, i odeće, i nameštaja, i svih tipova stvari uključujući sasvim beskorisne trice. Usled ovakvog usmerenja, treći nivo često biva preskočen. Stvari i novac uzimaju primat nad ljubavlju i odnosima. Ideal porodice često postaje samo produžetak vizije uspeha i dokaza lične ostvarenosti. Štaviše, neretko i ljudi postaju objektivizovani. Bitnije je da nam se dive, no da nas vole. Socijalne mreže su primer mesta koje neguje potrebu da ljudi posmatraju sebe u poređenju sa drugima. Što uticajnije delujemo, bolje ćemo se osećati. Ali je to šupalj osećaj pripadnosti, baziran na iluziji. Ljubav je prihvatanje. Kako će iko ikoga voleti, ukoliko mu nije dopušteno da spozna i njegove mane?

To postaje sociološki problem koji seže dublje, do same jedinice društva – porodice. Kako ljudi smatraju da je neophodno da se finansijski opskrbe da bi formirali uspešnu porodicu, brakovi se sklapaju sve kasnije. A kako je svako zaokupljen mahom sobom, traju sve kraće i bivaju neuspešniji. Ako svako teži isključivo ličnom ostvarenju, niko ne teži zajedničkom. Zajednica nadilazi dva pojedinca i zahteva određena individualna odricanja, ali nagrađuje sigurnošću i pripadanjem one koji su spremni da se daju.

Kult „ličnog razvoja“

Između četvrtog i petog nivoa je u modernom svetu stavljen znak jednakosti. Samoostvarenje se izjednačava sa nečijim kapacitetom da stvori ugled i valutu. Ljudi bivaju usmereni ka preformiranim ulogama i vrednostima. Kult “ličnog razvoja” je učinio da danas svaka jedinka bude bolno svesna potrebe da radi na sebi, samo taj rad često biva nametnut a ne osvešćen.
I to u vidu nužnosti i moranja. “Ostvari svoje pune potencijale”, “Budi najbolja verzija sebe”, “Ispuni sve svoje ciljeve”, „Budi lider“ samo su neki od onih koji pred nas na dnevnoj bazi stavljaju normu očekivanja…
Sve neka je u pomoći onome ko instant zna šta je njegova najbolja verzija. Ona koja doseže svaki postavljeni cilj, u punom potencijalu, bez iole traćenja vremena. Čije su sve težnje plemenite, a sve želje velike.

Batalite se toga. Nismo svi kapitalisti, menadžeri i lideri. Vi znate šta vam je na duši. Dišete li zbog muzike, ćutite li zbog filozofije ili poskakujete zbog plesa. Lični razvoj je intimna stvar. Naša tajna, ako tako odaberemo. Onaj skriveni kutak duše u kome znamo šta smo.

Pozovimo se na motivaciju tog skrivenog mesta i izgradimo sopstvene nivoe hijerarhije potreba. Razmišljajmo ne samo o stvarima koje su naš posed, već i o stvarima kojima pripadamo. O svetu čiji smo deo i o onima koji su deo našeg sveta. Individuacija se odvija samostalno, ali u odnosu sa drugima. Njihov odraz omogućava naš rast.

Budite nečiji odraz, i sopstveni rast.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

ŠTA JE SRŽ DOBRE LIČNE KOMUNIKACIJE?

U poslovnoj komunikaciji treba da ovladate ponašajnim i komunikacijski primerenim obrascima, a u privatnoj komunikaciji treba da budete vi. Svako u svom privatnom svetu treba da se okruži ljudima koji su mu kompatibilni. Zato je i besmisleno posebno se truditi da se...

MOĆ NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Šta sve govorimo kada ne govorimo? U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo. Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči...  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima,...

KAKO SE RAĐA ČUDOVIŠTE SAVRŠENSTVA?

Perfekcionizam Nikada ništa nije dovoljno dobro...Uvek ima nešto da se popravi...Samo kada bi bilo još malo vremena...Prošli put sam ovo uradio/la bolje.Postoji ispravan i pogrešan način da se urade stvari.Ako hoćeš da bude urađeno kako treba, uradi sam!Ja sam "sve"...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

ZONA KOMFORA

Došle su detinje godine sveta. Nažalost, ne iz ugla nevinosti i čistote, već iz ugla infantilnog hedonizma. Svi želimo sve. Odmah, molim vas. Krojimo svoje dane i živote kroz težnju ka izbegavanju neprijatnosti i sticanju što veće prijatnosti. Osnovni biološki...

10 NAČINA DA POSTAVIŠ I ODRŽIŠ ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

ČITANJE MISLI IZ UGLA NAUKE

„Čitanje misli“ merenjem moždane aktivnosti Ideja da su kognitivne aktivnosti predstavljene podeljenom i lociranom aktivnošću u mozgu povlači sobom interesantno pitanje: Da li je moguće odrediti šta osoba vidi, o čemu razmišlja ili čega se priseća merenjem aktivnosti...