Zašto se nekada ponašam iracionalno? 

Zašto donosim odluke zbog kojih kasnije žalim i pitam se kako su mi ikada mogle delovati logično? 

Koliko puta u danu me zaposedaju nerazumne misli, emocije ili ideje? 

Zašto mi se raspoloženje menja samo od sebe?

Odgovor na sva ova i srodna pitanja je „Zato što smo ljudi“…makar nekim delom.

Naš um nastanjuju dva bića različite evolutivne starosti i različitih potreba – šimpanza koja živi u našem limbičkom sistemu i čovek koji živi u višim kognitivnim centrima kore velikog mozga. Ova bića imaju različite ciljeve i planove za nas, odakle potiče uzrok naših nesuglasica sa samim sobom.

Šimpanza ima za cilj preživljavanje i prenos gena u narednu generaciju.

Čovek ima za cilj životnu svrhu i lična ostvarenja.

Za svaki događaj koji nas zadesi, oni imaju različita tumačenja – šimpanza tumači stvari na osnovu osećaja i utisaka koji čine osnovu emocionalnog mišljenja, dok čovek tumači stvari na osnovu dokaza i činjenica koje čine bazu logičkog mišljenja. Zatim nam i šimpanza i čovek prave plan akcije i daju predlog za (ne)adekvatno reagovanje na situaciju.

Dobro je imati na umu da nam šimpanza daje PONUDU, a ne naređenje, te da ponudu možemo odbiti ukoliko znamo da prepoznamo i nosimo se sa šimpanzinim idejama kada su neodmerene.

Emocionalno mišljenje šimpanze karakteriše:

  • Brzopletost
  • Iracionalnost
  • Crno-belo rasuđivanje
  • Paranoidnost
  • Katastrofičnost

Logičko mišljenje čoveka karakteriše:

  • Razboritost
  • Racionalnost
  • Nijanse sive u rasuđivanju
  • Svest o kontekstu i perspektivi
  • Dokazi

Šimpanzino razmišljanje prati zakone džungle, dok čovekovo sačinjava zakone društva. Krucijalne razlike u ovim načinima rezonovanja i reagovanja oblikovane su u prastarom dobu kada je svaka promena u okruženju značila potencijalnu nevolju. U dobu kada su resursi bili teško dostupni, a opasnosti neminovne.

U džungli vladaju:

  • Instinkti
  • Nagoni
  • Konstantna nesigurnost
  • Bitnost prepoznavanja govora tela
  • Podeljene uloge među polovima

U društvu vladaju:

  • Savest i samokontrola
  • Moral i etika
  • Empatija
  • Težnje ka uspehu i zadovoljstvu
  • Jednakost među polovima

Na preseku svega ovoga nalazimo se mi. Bića koja su prevazišla svoje animalne pretke, a još nisu dosegla svoje božanske uzore. Mesto na kom anđeo u padu sreće majmuna u usponu, kako bi rekao Teri Pračet. Iz ove dihotomije proizilaze naše najviše težnje i najniži porivi. U dvojnosti postojimo, i zato sa dvojnošću moramo da se nosimo.

Svoju šimpanzu i njenu prirodu valja upoznati, čak joj i ime nadenuti, jer od svojih nagona nećemo pobeći – možemo ih samo uobličiti.

Štaviše, od nagona ne treba previše ni bežati…oni se brinu da ostanemo siti, bezbedni, privlačni, socijalno prihvaćeni, radoznali, da posedujemo svoju teritoriju, realizujemo svoje potrebe i ostvarimo uticaj. Instinkti su ti koji nas održavaju živim. „Bori se ili beži“ reakcija je osnovni primer instinkta, urođenog ponašanja koje se automatski javlja u određenim situacijama. Pri susretu sa nečim uznemirujućim ili nepoznatim (ako je nepoznato, po definiciji je uznemirujuće), šimpanza instinktivno odmerava pretnju, okruženje, i sopstveno stanje i bira reakciju bega, ako ta opcija postoji, ili borbe ako procenjuje da je jača od opasnosti ili ako beg nije opcija. Postoji i treća stavka na meniju, a to je zaleđivanje. Ona se primenjuje u situacijama kada se šimpanza primiri i sakrije, u nadi da će opasnost sama proći.

Ulazite u prostoriju punu novih ljudi. Šta radite? Aktivno prilazite ljudima i namećete svoje prisustvo? Sedate u neki ćošak i bivate što neupadljiviji? Ili tražite ma koji razlog da izađete iz prostorije u kojoj vlada neprijatna atmosfera? Prostorija puna nepoznatih ljudi je situacija koju će većina naših šimpanzi protumačiti kao stresnu i reagovati na neki od instinktivnih načina – borbom, bežanjem ili zaleđivanjem.

Kakva je vaša šimpanza? Je li agresivna ili bojažljiva? Kako reaguje na zadiranje u njenu teritoriju? Voli li da istražuje ili se radije drži sigurnog mesta? Koliko je socijalna? Koliko je alava? Voli li da dominira nad drugima?

Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da upoznate svoju šimpanzu i prihvatite je takvu kakva jeste. Poricanje dovodi do većih neprilika, jer suzbijene šimpanze češće reaguju nepredvidivo, no one koje su prihvaćene i sa kojima se radi.

Sve informacije koje dolaze do nas prvo idu na evaluaciju kod šimpanze, a potom, ukoliko ona proceni da je bezbedno, šalju se čoveku na dalju obradu. Šimpanza tada odlazi na spavanje i mi vladamo situacijom. Ako u nekom trenutku nivo stresa u situaciji počne da raste i nešto nas uznemiri, šimpanza se budi i preuzima kormilo. Ona će tada ponuditi plan akcije koji može biti manje ili više odmeren – jer sećate se, ona uvek reaguje preterano po zakonima džungle, jer je bolje biti preoprezan nego neoprezan. Vi tada možete prihvatiti ili odbiti njenu ponudu. Ali ukoliko odaberete da je odbijete morate to učiniti na pravi način. Šimpanza je nekoliko puta jača od čoveka i rvanje sa njom se ne završava povoljno po nas. Ako smo grubi prema njoj, naneće nam mnogo bola. Zato treba prići pažljivo…

Koraci za pripitomljavanje šimpanze su:

  1. Shvatite ko ima kontrolu? 

– Postavite sebi pitanje „Želim li…da se osećam/ponašam/razmišljam ovako?“; ako je odgovor „ne“ šimpanza je ta koja ima kontrolu nad vašim odlučivanjem.

  1. Naučite kako funkcioniše ljudski um i PRIHVATITE to

– Poricanje i opiranje vam samo traći vreme i enegiju koju možete upotrebiti za…

  1. Negovanje i upravljanje šimpanzom

– Uvek prvo ide nega, a zatim upravljanje, jer je zadovoljnu životinju mnogo lakše iskontrolisati.

Negovanje podrazumeva zadovoljenje njenih nagona, poput potrebe za teritorijalnošću, dominacijom ili radoznalošću. Svaki od nagona ima svoju socijalno prihvatljivu manifestaciju. Tako se potreba za dominacijom može zadovoljiti takmičarskim sportovima, a teritorijalnost postavljanjem ličnih stvari na poslu i kod kuće na način koji vam se dopada. Negovanje je proces, ali kada se ukaže potreba za intervencijom, mnogo ćete lakše upravljati zadovoljnom šimpanzom.

Upravljanje može uzeti tri oblika:

  1. Vežbanje
  2. Kavez
  3. Banana

Vežbanje podrazumeva dopuštanje šimpanzi da se istrese i izbaci višak potencijalne energije koju je nakupila…ali u prihvatljivim uslovima. Šimpanze po pravilu reaguju na nepravdu koja vam je učinjena, i mudro bi bilo dati joj da se žali i baca kletve po onome ko vam je učinio nešto nažao…ali na adekvatnom mestu u sigurnom okruženju sa osobom od poverenja. Tako svom prijatelju u parku možete ispričati sve o tome što vam je učinjeno i o onome što biste učinili za uzvrat. Obratite pažnju na to da birate prave ljude sa kojima ćete vežbati svoju šimpanzu – prava osoba je ona koja vam kasnije neće uzeti za zlo i upotrebiti šimpanzine reči protiv vas – ona koja razume da je to samo potreba da se vaša šimpanza istrese i ume da je razlikuje od vas, čoveka. Ako se šimpanza previše uzbuni, a nemate nikoga od poverenja pri ruci, možete je pustiti i da se žali samo vama u vašoj glavi, sklonite se samo na neko privatnije mesto i ne dopustite da napravi eksces u kancelariji ili prodavnici. Bujica emotivnih misli će presušiti u proseku kroz desetak minuta, šimpanza će se zamoriti i vi ćete moći ponovo trezvenije da razmislite o svemu.

Kavez podrazumeva slanje šimpanze na njeno mesto i ovo samo funkcioniše kada je već relativno umirena. Možete joj obećati da ćete uzeti sve njene brige u obzir kasnije ili pokušati da je urazumite pozivajući se na neke istine i činjenice koje bi je mogle umiriti. Bitno je da se oslanjate na činjenice, a ne na mišljenja. Ako nakon preživljene nepravde kažete svojoj šimpanzi „Ma samo zaboravi na sve to“, malo je verovatno da će to upaliti. Ako joj, sa druge strane, kažete nešto poput „Desila nam se nepravda, i ova nepravda se možda nikada neće sasvim razrešiti, i zato moramo da ograničimo količinu truda koju ćemo uložiti u traženje pravde“, verovatnije je da ćete postići dogovor.

Banane su nagrade koje možete upotrebiti da šimpanzi skrenete pažnju ili je motivišete na dobro ponašanje. Prvi tip banane koja je mamac za skretanje pažnje se koristi kada želimo da je zamajamo dovoljno dugo da nas emocije popuste i dobijemo priliku da razmislimo racionalno. Hrana i slatkiši su uvek dobar mamac, jer su skoro sve šimpanze halapljive. Kupite joj poslasticu i dajte da se zanima, i boljke će ubrzo biti ublažene ili zaboravljene. Imajte na umu da je ovo kratkoročnije rešenje u odnosu na vežbanje i kavez, ali je ponekada veoma delotvorno. Banane kao nagrada su način da privolimo svoju šimpanzu da radi nešto što joj nije po volji. Ako treba da završite 5 zadataka za posao, obećajte joj sladoled ili kafu (u zavisnosti od toga šta voli i šta joj se jede) nakon trećeg. Iznenadićete se kako će vas nekada poterati i požurivati da se uhvatite u koštac sa zadacima. Bitno je, naravno, da dato obećanje i ispunite.

Svoju pravu prirodu treba upoznati i prigrliti. A zatim unaprediti i uobličiti. Svi ljudi imaju neke zajedničke obrasce funkcionisanja, a opet svaka osoba predstavlja specifični svet za sebe. Niko vas nikada neće poznavati bolje ni gore, nego vi sami. Što ranije razvijemo svest o sebi i prevaziđemo izgovore i racionalizacije, to ćemo pre postati ono što imamo potencijal i potrebu da budemo.

U balansu razuma i emocija postajemo ljudi u pravom smislu te reči… i to je najviše što se možemo nadati da jesmo.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

BENEFITI ČITANJA

Verujem da su ljudi kao knjige. Nekima se sadžaj jasno vidi sa korica, a neke je potrebno pažljivo iščitavati više puta kako bi se dokučili svi slojevi značenja. I kao što je svaka osoba svet za sebe, tako je i svaka knjiga jedinstvena. Ima svoju svrhu i ulogu. Nećete...

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

KAKO SE POSLOVNA KOMUNIKACIJA RAZLIKUJE OD PRIVATNE?

Počećemo od očiglednog - poslovna komunikacija je formalnija, rigidnija i jasnije struktuirana od privatne. Često im se i ciljevi u određenoj meri razlikuju. Ipak, ne treba mešati profesionalnost sa nedostatkom empatije. Profesionalno držanje zahteva posedovanje...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

10 NAČINA DA POSTAVIMO I ODRŽIMO ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

KULTURA FEEDBACK-A

Komunikacija bez povratne informacije deluje nezamislivo. Pružamo i dobijamo feedback na dnevnoj bazi, bili toga svesni ili ne. Kada ne bismo dobijali nikakvu reakciju o odnosu na ono što govorimo i radimo, bilo bi gotovo nemoguće orijentisati se u odnosu prema...

NOVA GODINA – NOVI POČETAK …ZAR NE?

Nova godina – novi početak. Zvuči dobro. Međutim, život ne prati kosmičko ustrojstvo okretanja planeta, niti arbitrarnu matematiku našeg brojanja vremena. Planete će se vrteti sa nama ili bez nas, a vreme će teći ili stajati, u zavisnosti od toga ima li nekoga da ga...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu. Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka...