7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo spremni za krupne životne promene kao što je zasnivanje porodice ili selidba u drugu zemlju. Odluke koje donosimo na dnevnoj bazi mogu prerasti u navike koje značajno oblikuju naš život – poput onih koliko često i šta čitamo (upravo odlučujete da li da pročitate ovaj tekst do kraja), šta kupujemo i da li se posvećujemo svojim hobijima ili nam dani prolaze u izmaglici obaveza, umora i trivijalnosti.

Strategije pravilnog donošenja odluka nisu rezervisane samo za menadžere i poslovne ljude koji se često suočavaju sa uticajnim izborima i značajnim problemima, iako ih oni najčešće primenjuju. Svi možemo naučiti da budemo efikasni i temeljni u rezonovanju, i činiti izbore koji dovode do najkvalitetnijih poslovnih i privatnih poteza.

Metod donošenja dobrih odluka nije nužno nešto sa čime smo rođeni, već češće, nešto što stičemo kroz život iskustvom. A kako iskustvo zna da bude zahtevan i bolan učitelj, katkada se valja osloniti na modele formirane tuđim iskustvom i naučnim saznanjem.

Kada donosite odluke, ima mnogo puteva kojima možete krenuti, ali kada se odlučujete za ispravan put, postoji sedam koraka koje treba ispoštovati.

Prvi korak u donošenju odluka je uočavanje problema ili prilike i biranje da se njima pozabavite. Bitno je da definišete problem ili težnju veoma precizno. Ako je problem koji želite da rešite pogrešno ili preopšte identifikovan, a cilj nejasno i apstraktno postavljen, ni odluka neće moći da bude bolja. Odlučite šta tačno želite da postignete.

Nakon što ste definisali odluku koja treba da bude donesena, vreme je da prikupite relevantne informacije. Informisana odluka je uvek bolja od ishitrene. Prikupite podatke koji su neposredno povezani sa temom, nemojte se previše rasplinjavati kako ne biste upali u zamku neodlučnosti usled pretrpanosti informacijama. Ipak, budite temeljni – napravite unutrašnju procenu kako biste shvatili razloge zbog kojih donosite odluku i okrenite se spoljašnjim izvorima, kao što su drugi ljudi čije mišljenje je relevantno, literatura i internet, kako biste saznali sve što je potrebno. Zapitajte se šta je bitno da znate kako biste doneli odluku i zatim potražite potreban izvor. Ispitajte uzroke problema i identifikujte ljude i faktore koji su umešani. Ovaj korak će vam omogućiti da bolje razumete šta treba učiniti da se problem reši i dati ideju na koje sve načine možete da ostvarite svoj cilj.

Koristeći prikupljene podatke, možete da definišete potencijalna rešenja. Skoro uvek postoji više od jedne opcije kada donosimo odluku. Spektar opcija daje neophodnu širinu i slobodu odlučivanju.

U ovoj fazi ćete razmotriti sve dokaze za i protiv svake alternative iz prošlog koraka. Možete ih staviti na papir i sabrati sve pluseve i minuse. Možete doneti i vrednosni sud na osnovu svog prethodnog iskustva i ličnih želja i sposobnosti. Razmotrite izvodljivost, pristupačnost i poželjnost svake opcije. Koliko je lako izvodljiva, koliko resursa zahteva i koliko vas usrećuje. Dobri mendžeri umeju da odmere sve pluseve i minuse i zatim odaberu najvredniju opciju sa najvećom verovatnoćom ostvarivosti i uspeha.

Došao je trenutak odluke. Prikupili ste sve relevantne podatke i razmotrili alternative. Presecite i načinite odluku koja ima objektivno najveću šansu uspešnosti, a da je pritom u skladu sa vašim sistemom vrednosti.

Ukoliko ćete se osećati lagodnije i ukoliko je to moguće, zadržite opciju najbolje kotirane alternative kao plana B.

Kada ste odlučili, vreme je da delate. Postavite plan i potrebne akcione korake, i krenite.

Nakon određenog vremena, revidirajte kako je odluka prošla. Da li se ispostavila adekvatnom ili ne? Da li ste rešili problem ili postigli cilj?

Ukoliko da, zapamtite model za budućnost. Ukoliko ne, učite iz svojih grešaka.