Kako se donose odluke?

Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo spremni za krupne životne promene kao što je zasnivanje porodice ili selidba u drugu zemlju. Odluke koje donosimo na dnevnoj bazi mogu prerasti u navike koje značajno oblikuju naš život – poput onih koliko često i šta čitamo (upravo odlučujete da li da pročitate ovaj tekst do kraja), šta kupujemo i da li se posvećujemo svojim hobijima ili nam dani prolaze u izmaglici obaveza, umora i trivijalnosti.
Koliko smo zadovoljni svojim životom je odluka.
Strategije pravilnog donošenja odluka nisu rezervisane samo za menadžere i poslovne ljude koji se često suočavaju sa uticajnim izborima i značajnim problemima, iako ih oni najčešće primenjuju. Svi možemo naučiti da budemo efikasni i temeljni u rezonovanju, i činiti izbore koji dovode do najkvalitetnijih poslovnih i privatnih poteza.
Metod donošenja dobrih odluka nije nužno nešto sa čime smo rođeni, već češće, nešto što stičemo kroz život iskustvom. A kako iskustvo zna da bude zahtevan i bolan učitelj, katkada se valja osloniti na modele formirane tuđim iskustvom i naučnim saznanjem.
Kada donosite odluke, ima mnogo puteva kojima možete krenuti, ali kada se odlučujete za ispravan put, postoji sedam koraka koje treba ispoštovati.

Koraci u procesu donošenja odluka:

1. Definisanje cilja ili problema

Prvi korak u donošenju odluka je uočavanje problema ili prilike i biranje da se njima pozabavite. Bitno je da definišete problem ili težnju veoma precizno. Ako je problem koji želite da rešite pogrešno ili preopšte identifikovan, a cilj nejasno i apstraktno postavljen, ni odluka neće moći da bude bolja. Odlučite šta tačno želite da postignete.

2. Prikupljanje podataka

Nakon što ste definisali odluku koja treba da bude donesena, vreme je da prikupite relevantne informacije. Informisana odluka je uvek bolja od ishitrene. Prikupite podatke koji su neposredno povezani sa temom, nemojte se previše rasplinjavati kako ne biste upali u zamku neodlučnosti usled pretrpanosti informacijama. Ipak, budite temeljni – napravite unutrašnju procenu kako biste shvatili razloge zbog kojih donosite odluku i okrenite se spoljašnjim izvorima, kao što su drugi ljudi čije mišljenje je relevantno, literatura i internet, kako biste saznali sve što je potrebno. Zapitajte se šta je bitno da znate kako biste doneli odluku i zatim potražite potreban izvor. Ispitajte uzroke problema i identifikujte ljude i faktore koji su umešani. Ovaj korak će vam omogućiti da bolje razumete šta treba učiniti da se problem reši i dati ideju na koje sve načine možete da ostvarite svoj cilj.

3. Ispitivanje alternativa

Koristeći prikupljene podatke, možete da definišete potencijalna rešenja. Skoro uvek postoji više od jedne opcije kada donosimo odluku. Spektar opcija daje neophodnu širinu i slobodu odlučivanju.

4. Razmatranje opcija

U ovoj fazi ćete razmotriti sve dokaze za i protiv svake alternative iz prošlog koraka. Možete ih staviti na papir i sabrati sve pluseve i minuse. Možete doneti i vrednosni sud na osnovu svog prethodnog iskustva i ličnih želja i sposobnosti. Razmotrite izvodljivost, pristupačnost i poželjnost svake opcije. Koliko je lako izvodljiva, koliko resursa zahteva i koliko vas usrećuje. Dobri mendžeri umeju da odmere sve pluseve i minuse i zatim odaberu najvredniju opciju sa najvećom verovatnoćom ostvarivosti i uspeha.

5. Donošenje prave odluke

Došao je trenutak odluke. Prikupili ste sve relevantne podatke i razmotrili alternative. Presecite i načinite odluku koja ima objektivno najveću šansu uspešnosti, a da je pritom u skladu sa vašim sistemom vrednosti.
Ukoliko ćete se osećati lagodnije i ukoliko je to moguće, zadržite opciju najbolje kotirane alternative kao plana B.

6. Implementacija odluke

Kada ste odlučili, vreme je da delate. Postavite plan i potrebne akcione korake, i krenite.

7. Evaluacija rezultata

Nakon određenog vremena, revidirajte kako je odluka prošla. Da li se ispostavila adekvatnom ili ne? Da li ste rešili problem ili postigli cilj?
Ukoliko da, zapamtite model za budućnost. Ukoliko ne, učite iz svojih grešaka.
Nije bitno koliko pogrešnih odluka smo doneli, već koliko pravih je proisteklo iz njih.
Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

KAKO SE POSLOVNA KOMUNIKACIJA RAZLIKUJE OD PRIVATNE?

Počećemo od očiglednog - poslovna komunikacija je formalnija, rigidnija i jasnije struktuirana od privatne. Često im se i ciljevi u određenoj meri razlikuju. Ipak, ne treba mešati profesionalnost sa nedostatkom empatije. Profesionalno držanje zahteva posedovanje...

10 NAČINA DA POSTAVIMO I ODRŽIMO ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

KO UPRAVLJA TVOJIM PONAŠANJEM?

Zašto se nekada ponašam iracionalno?  Zašto donosim odluke zbog kojih kasnije žalim i pitam se kako su mi ikada mogle delovati logično?  Koliko puta u danu me zaposedaju nerazumne misli, emocije ili ideje?  Zašto mi se raspoloženje menja samo od sebe? Odgovor na sva...

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

IŠČEKIVANJE NEPRIJATNOSTI ILI ANKSIOZNOST

Grudi vam se stežu, disanje se otežava. Grč u stomaku. Osećaj propadanja. Postajete živo svesni svih dešavanja oko sebe, a ipak vaš mozak ne može da pronađe onu jednu informaciju koju tražite od njega. Jezik je zamrznut, smislene reči se gube. Dobrodošli u...

HIJERARHIJA POTREBA

Šta je hijerarhija potreba? Mi jesmo jedinstveni. I kao vrsta, i kao pojedinci. Kao vrsta imamo nivo svesti kome je potrebno više od pukog postojanja, a kao jedinke svako poseduje lične vizije i težnje. Ipak, delimo mnoge karakteristike i potrebe sa drugim živim...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu. Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...