Šta je empatija?
Empatija je veština spoznaje tuđih osećanja.
Poput ogledala koje baca svetlo na raspoznavanje tuđih emocija i ogleda iste u sopstvenom unutrašnjem svetu. Ona je sržni element emocionalne inteligencije i alat koji omogućava pojavu prisnosti, suštinske pažnje i poštovanja različitosti, kao i srž humanosti.
Veština empatije se ispoljava kroz ceo spektar životnih sposobnosti – od menadžmenta, trgovine i marketinga, preko partnerskih odnosa i roditeljstva, do društvene korisnosti i altruizma, pa čak i (smislene) politike.
Empatija je oblik samosvesti.
Što bolje prepoznajemo i razumemo sopstvene emocije, veštije ćemo razaznavati tuđa osećanja.
Ljudi emocije retko obznanjuju rečima. One se mnogo češće ispoljavaju kroz neverbalne signale, poput tona glasa, tempa disanja, govora tela ili izraza lica.
Zato je sjajna vežba analizirati kako sami ispoljavamo neku emociju kada je detektujemo u organizmu.
Na primer: “Kada sam ljut/a, ja…
– povisim ton
– mrštim obrve
– stiskam vilicu
– naginjem se ka napred
– stežem pesnice itd.
Kada naučimo da čitamo atlas sopstvenih emocija, umešnije ćemo ih raspoznavati i kod drugih.
Ipak, ne moramo saosećati sa nekime da bismo ga razumeli.
Postoji više tipova empatije:
1. Kognitivna empatija – sposobnost da razumemo kako se neko oseća.
2. Emocionalna empatija – sposobnost da saosetimo i iskusimo tuđa osećanja.
3. Empatična brižnost – potreba da nešto preduzmemo po pitanju tuđih osećanja.
Značajno je razlikovati ove tipove empatije jer nam u različitim situacijama nije potrebno isto…
Ukoliko želimo da formiramo blizak partnerski, prijateljski ili porodični odnos, potrebno je da iskusimo i ispoljimo sva tri tipa empatije – da razumemo kako neko funkcioniše i oseća se, da saosetimo sa njime i po potrebi iskažemo brižnost i preduzmemo neku akciju povodom njegovih emocija.
Sa druge strane, u poslovnom miljeu je dobro razgraničavanje i razumevanje tuđih osećanja i ideja bez nužnog emotivnog saživljavanja jako značajno, jer u njegovom odsustvu možemo uvesti sebe u empatični zamor i posledično burnout, anksioznost ili depresiju koji ga često prate. Tada dakle, kognitivna empatija neretko biva poželjna i sasvim dovoljna. Sposobnost razumevanja tuđih potreba uz zadržavanje profesionalnsti je ključ ka uspešnim pregovorima, funkcionalnom vođstvu i timskom radu i posledično bržem napredovanju u poslovnom svetu.
Valja znati kada saosećati, a kada je dovoljno razumeti.
Andrea Čontoš
Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde: