fbpx

Šta je empatija?

Empatija je veština spoznaje tuđih osećanja.

Poput ogledala koje baca svetlo na raspoznavanje tuđih emocija i ogleda iste u sopstvenom unutrašnjem svetu. Ona je sržni element emocionalne inteligencije i alat koji omogućava pojavu prisnosti, suštinske pažnje i poštovanja različitosti, kao i srž humanosti. 

Veština empatije se ispoljava kroz ceo spektar životnih sposobnosti – od menadžmenta, trgovine i marketinga, preko partnerskih odnosa i roditeljstva, do društvene korisnosti i altruizma, pa čak i (smislene) politike.

Empatija je oblik samosvesti.

Što bolje prepoznajemo i razumemo sopstvene emocije, veštije ćemo razaznavati tuđa osećanja.

Ljudi emocije retko obznanjuju rečima. One se mnogo češće ispoljavaju kroz neverbalne signale, poput tona glasa, tempa disanja, govora tela ili izraza lica.

Zato je sjajna vežba analizirati kako sami ispoljavamo neku emociju kada je detektujemo u organizmu.

Na primer: “Kada sam ljut/a, ja…

– povisim ton

– mrštim obrve

– stiskam vilicu

– naginjem se ka napred

– stežem pesnice itd.

Kada naučimo da čitamo atlas sopstvenih emocija, umešnije ćemo ih raspoznavati i kod drugih.

Ipak, ne moramo saosećati sa nekime da bismo ga razumeli.

Postoji više tipova empatije:

1. Kognitivna empatija – sposobnost da razumemo kako se neko oseća.

2. Emocionalna empatija – sposobnost da saosetimo i iskusimo tuđa osećanja.

3. Empatična brižnost – potreba da nešto preduzmemo po pitanju tuđih osećanja.

Značajno je razlikovati ove tipove empatije jer nam u različitim situacijama nije potrebno isto…

Ukoliko želimo da formiramo blizak partnerski, prijateljski ili porodični odnos, potrebno je da iskusimo i ispoljimo sva tri tipa empatije – da razumemo kako neko funkcioniše i oseća se, da saosetimo sa njime i po potrebi iskažemo brižnost i preduzmemo neku akciju povodom njegovih emocija.

Sa druge strane, u poslovnom miljeu je dobro razgraničavanje i razumevanje tuđih osećanja i ideja bez nužnog emotivnog saživljavanja jako značajno, jer u njegovom odsustvu možemo uvesti sebe u empatični zamor i posledično burnout, anksioznost ili depresiju koji ga često prate. Tada dakle, kognitivna empatija neretko biva poželjna i sasvim dovoljna. Sposobnost razumevanja tuđih potreba uz zadržavanje profesionalnsti je ključ ka uspešnim pregovorima, funkcionalnom vođstvu i timskom radu i posledično bržem napredovanju u poslovnom svetu.

Valja znati kada saosećati, a kada je dovoljno razumeti.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

KAKO SE RAĐA ČUDOVIŠTE SAVRŠENSTVA?

Perfekcionizam Nikada ništa nije dovoljno dobro...Uvek ima nešto da se popravi...Samo kada bi bilo još malo vremena...Prošli put sam ovo uradio/la bolje.Postoji ispravan i pogrešan način da se urade stvari.Ako hoćeš da bude urađeno kako treba, uradi sam!Ja sam "sve"...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

KO UPRAVLJA TVOJIM PONAŠANJEM?

Zašto se nekada ponašam iracionalno?  Zašto donosim odluke zbog kojih kasnije žalim i pitam se kako su mi ikada mogle delovati logično?  Koliko puta u danu me zaposedaju nerazumne misli, emocije ili ideje?  Zašto mi se raspoloženje menja samo od sebe? Odgovor na sva...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu.Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka da...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

KAKO SE POSLOVNA KOMUNIKACIJA RAZLIKUJE OD PRIVATNE?

Počećemo od očiglednog - poslovna komunikacija je formalnija, rigidnija i jasnije struktuirana od privatne. Često im se i ciljevi u određenoj meri razlikuju. Ipak, ne treba mešati profesionalnost sa nedostatkom empatije. Profesionalno držanje zahteva posedovanje...

KAKO DA ONO ŠTO POŽELIŠ ZA NOVU GODINU ZAPRAVO I OSTVARIŠ?

Praznici obiluju nabojem potencijalne energije.Obećanjem novog početka.Žurbom da sve stvari privedemo kraju.Željom da nam se u narednoj godini svi snovi ostvare.Zato je ovo pravo vreme za postavljanje ciljeva... To je zapravo sličan ritual kao pisanje pisma Deda Mrazu...

ŠTA JE SRŽ DOBRE LIČNE KOMUNIKACIJE?

U poslovnoj komunikaciji treba da ovladate ponašajnim i komunikacijski primerenim obrascima, a u privatnoj komunikaciji treba da budete vi. Svako u svom privatnom svetu treba da se okruži ljudima koji su mu kompatibilni. Zato je i besmisleno posebno se truditi da se...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...