fbpx

Šta je empatija?

Empatija je veština spoznaje tuđih osećanja.

Poput ogledala koje baca svetlo na raspoznavanje tuđih emocija i ogleda iste u sopstvenom unutrašnjem svetu. Ona je sržni element emocionalne inteligencije i alat koji omogućava pojavu prisnosti, suštinske pažnje i poštovanja različitosti, kao i srž humanosti. 

Veština empatije se ispoljava kroz ceo spektar životnih sposobnosti – od menadžmenta, trgovine i marketinga, preko partnerskih odnosa i roditeljstva, do društvene korisnosti i altruizma, pa čak i (smislene) politike.

Empatija je oblik samosvesti.

Što bolje prepoznajemo i razumemo sopstvene emocije, veštije ćemo razaznavati tuđa osećanja.

Ljudi emocije retko obznanjuju rečima. One se mnogo češće ispoljavaju kroz neverbalne signale, poput tona glasa, tempa disanja, govora tela ili izraza lica.

Zato je sjajna vežba analizirati kako sami ispoljavamo neku emociju kada je detektujemo u organizmu.

Na primer: “Kada sam ljut/a, ja…

– povisim ton

– mrštim obrve

– stiskam vilicu

– naginjem se ka napred

– stežem pesnice itd.

Kada naučimo da čitamo atlas sopstvenih emocija, umešnije ćemo ih raspoznavati i kod drugih.

Ipak, ne moramo saosećati sa nekime da bismo ga razumeli.

Postoji više tipova empatije:

1. Kognitivna empatija – sposobnost da razumemo kako se neko oseća.

2. Emocionalna empatija – sposobnost da saosetimo i iskusimo tuđa osećanja.

3. Empatična brižnost – potreba da nešto preduzmemo po pitanju tuđih osećanja.

Značajno je razlikovati ove tipove empatije jer nam u različitim situacijama nije potrebno isto…

Ukoliko želimo da formiramo blizak partnerski, prijateljski ili porodični odnos, potrebno je da iskusimo i ispoljimo sva tri tipa empatije – da razumemo kako neko funkcioniše i oseća se, da saosetimo sa njime i po potrebi iskažemo brižnost i preduzmemo neku akciju povodom njegovih emocija.

Sa druge strane, u poslovnom miljeu je dobro razgraničavanje i razumevanje tuđih osećanja i ideja bez nužnog emotivnog saživljavanja jako značajno, jer u njegovom odsustvu možemo uvesti sebe u empatični zamor i posledično burnout, anksioznost ili depresiju koji ga često prate. Tada dakle, kognitivna empatija neretko biva poželjna i sasvim dovoljna. Sposobnost razumevanja tuđih potreba uz zadržavanje profesionalnsti je ključ ka uspešnim pregovorima, funkcionalnom vođstvu i timskom radu i posledično bržem napredovanju u poslovnom svetu.

Valja znati kada saosećati, a kada je dovoljno razumeti.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

IŠČEKIVANJE NEPRIJATNOSTI ILI ANKSIOZNOST

Grudi vam se stežu, disanje se otežava. Grč u stomaku. Osećaj propadanja. Postajete živo svesni svih dešavanja oko sebe, a ipak vaš mozak ne može da pronađe onu jednu informaciju koju tražite od njega. Jezik je zamrznut, smislene reči se gube. Dobrodošli u...

ŠTA NAS POKREĆE?

Šta nas pokreće? Da ustanemo iz kreveta? Da se radujemo novom danu? Da učimo? Da odemo na posao? Da uživamo u životu? Da odemo bilo gde i učinimo bilo šta.Nekim danima mnogo toga, a nekima skoro ništa.Motivacija je jedna od najkomplesnijih tema. Ne iz ugla čiste...

ISTINE I ZABLUDE O BRZOM ČITANJU

Brzo čitanje nije mit, nije naučna fantastika i nije magija. Brzo čitanje je veština.Da, moguće je duplirati svoju brzinu čitanja u desetak sati treninga, i da, moguće je fiksirati taj napredak kroz tri nedelje vežbanja. Brzo čitanje je tehnika koja iza sebe ima...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

SAMOSABOTIRAJUĆI MEHANIZMI I KAKO IH PREVAZIĆI

Šta su samosabotirajući mehanizmi? Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima. Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo...

ČITANJE MISLI IZ UGLA NAUKE

„Čitanje misli“ merenjem moždane aktivnosti Ideja da su kognitivne aktivnosti predstavljene podeljenom i lociranom aktivnošću u mozgu povlači sobom interesantno pitanje: Da li je moguće odrediti šta osoba vidi, o čemu razmišlja ili čega se priseća merenjem aktivnosti...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu.Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka da...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

USAMLJENI U GOMILI

Koliko prijatelja imaš... Ali stvarno? Želim da govorim o usamljenosti iz ugla osobe koja voli samoću. Volim da provodim vreme sama. Volim tišinu koja je samo moja i volim prostor nezaklonjen drugim ljudima. Volim nekada da ćutim satima.Ćutim kako bih kada dođe vreme...