fbpx

Počećemo od očiglednog – poslovna komunikacija je formalnija, rigidnija i jasnije struktuirana od privatne. Često im se i ciljevi u određenoj meri razlikuju.

Ipak, ne treba mešati profesionalnost sa nedostatkom empatije. Profesionalno držanje zahteva posedovanje svesti o situaciji i zadržavanje privatnih emocija i mišljenja kojima tu nije mesto za sebe, ali ne podrazumeva kompletnu robotizaciju osobe i potpuno odsustvo emocija. Čak i kada vršimo poslovnu interakciju, i dalje intereagujemo sa ljudima.

Veliki deo poslovne komunikacije se oslanja na interpersonalnu komunikaciju koja se može odvijati u pisanom formatu ili lice u lice.

Šta je interpersonalna komunikacija?

Interpersonalna komunikacija je razmena informacija između dvoje ljudi. Sadžaj mogu biti činjenice, ideje, emocije ili ciljevi, a kanal prenosa poruke može biti verbalan (reči) ili neverbalan (ton glasa i govor tela).

Vladanje interpersonalnom komunikacijom je ključna životna veština, koja se u poslovnom okruženju može koristiti radi:

  • Pružanja i prikupljanja informacija
  • Uticaja na stav i ponašanje drugih
  • Formiranja kontakata i negovanja odnosa
  • Iskazivanje sopstvenih potreba i razumevanja potreba drugih
  • Pružanje i prihvatanje emocionalne podrške
  • Predviđanje i modifikaciju ponašanja
  • Donošenje odluka i rešavanje problema
  • Regulaciju pozicije i moći

Vičnost u interpersonalnoj komunikaciji direktno određuje uspešnost osobe u privatnom i poslovnom životu.

Koji su značajni činioci u komunikaciji?

Komunikacija kao takva može da se odigrava verbalno i neverbalno, lično ili putem digitalnih sredstava, poput mail-a, telefona ili poruka.

Prema komunikacijskoj teoriji, postoji šest značajnih činioca u komunikaciji:

  1.  Učesnici – odnosi se na pošiljaoca i na primaoca poruke. Njih može biti barem dvoje u svakoj interakciji.
  2. Poruka – možda najznačajniji deo komunikacije. Može se prenositi verbalnim i neverbalnim signalima. Govor tela, facijalne ekspresije, tonalitet i intonacija glasa daju dodatne informacije o samom sadržaju reči u poruci.
  3. Buka – podrazumeve sve distorzije u odnosu na to kako je poruka poslata i kako je primljena. Ova razlika se javlja usled upotrebe žargona, jezičkih barijera, nedostatka emocionalne inteligencije i empatije, manjka pažnje pri slušanju sagovornika i slično i izaziva raznovrsne probleme u komunikaciji.
  4. Povratna informacija (feedback) – informacija koja se šalje nazad pošiljaocu poruke. Iliti informacija o primljenoj informaciji. Ona omogućava proveru toga je li poruka adekvatno shvaćena.
  5. Kontekst – kako će poruka biti primljena i prihvaćena umnogome zavisi od konteksta. Emocionalna klima, očekivanja učesnika, mesto i vreme, socijalni, politički, obrazovni i kulturološki uslovi sačinjavaju kontekst.
  6. Kanal – ovaj faktor se odnosi na to posredstvom čega se komunikacija odvija. Poruka se šalje i prima putem nekog medijuma, uživo ili u pisanom i elektronskom formatu.

Šta je bitno u poslovnoj komunikaciji?

U poslu, verbalna komunikacija se može odvijati između kolega, saradnika, nadređenih ili podređenih zaposlenih i tebe. Nekada ćes morati da održiš prezentaciju, odbraniš izveštaj, objasniš projekat, pregovaraš o povišici, predložiš ideje ili rešenja, zadaš zadatke i zaduženja, komentarišeš nečiji rad ili sklapaš dogovore i poslove.

Najznačajniji aspekat verbalne komunikacije u poslu je jasnoća poruke.
Ukoliko su tvoje poruke jasne i lako razumljive, umanjuješ verovatnoću nesporazuma, zanemarivanja i izbegavanja odgovornosti kod svojih saradnika. Umesto da govoriš u dugim, detaljnim rečenicama, svedi svoju poruku na suštinu.

Iako širi kontekst može značiti, kada u poslu komuniciramo svoje ciljeve, ideje i instrukcije, bolji rezultati se ostvaruju sa manje reči.

Drugi bitan faktor su neverbalni signali. Želiš da tvoj govor tela, izraz lica, stav i ton glasa govore isto što i tvoje reči. Zato nije dovoljno usvojiti formalne obrasce i jasnoću govora, bez propratne interpunkcije u gestikulaciji. Osvesti svoj govor tela i vežbaj pred ogledalom dok iznosiš svoju poruku.

Kada naučiš da kontrolišeš svoj govor tela, obrati pažnju na govor tela sagovornika tokom tvog izlaganja. Povratna reakcija sagovornika će ti dati vredne informacije o tome razume li i slaže li se sa onime što saopštavaš. Povratna informacija je jako često ispoljena kroz neverbalne signale, ali nekada će sagovornik želeti i da uobliči svoj komentar i reakciju kroz reči. Kao neko ko se kreće u poslovnom svetu, neophodno je da ovladaš veštinom pravilnog upućivanja i prihvatanja feedback-a, što nije uvek sasvim lako. Sve komunikacijke veštine se vežbaju i uče, i zato nalaženje dobrog mentora, čitanje knjiga i pohađanje edukacija poput našeg “Umeća komunikacije” drastično podižu kvalitet svih aspekata naše interakcije sa drugima, u poslovnom i privatnom životu.

Cilj poslovne komunikacije treba da bude maksimizacija efikasnosti rada, bez dehumanizacije zaposlenih. Svaka osoba sa kojom radiš, za koju radiš i koja radi za tebe ima sopstveni komunikacijski stil i osobenost ličnosti. Zato pored profesionalnosti moramo negovati i fleksibilnost i empatiju.

Kada naučimo da prevaziđemo svoje komunikacijske okvire, naučićemo i kako da priđemo svakoj osobi.
Kada naučimo da hodamo u tuđim cipelama, naučićemo i kako da privolimo tu osobu da se pokrene i učini ono što od nje želimo ili očekujemo.

Komunikacija je jedna od najznačajnijih veština kojom u životu možemo ovladati, i suštinski, poslovna komunikacija se u svojoj srži ne razlikuje previše od privatne – i u jednu i u drugu su uključeni ljudi.

Kada njih (i sebe) pravilno razumemo i procenimo, neće postojati rezultat koji ne možemo da postignemo.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

ŠTA JE SRŽ DOBRE LIČNE KOMUNIKACIJE?

U poslovnoj komunikaciji treba da ovladate ponašajnim i komunikacijski primerenim obrascima, a u privatnoj komunikaciji treba da budete vi. Svako u svom privatnom svetu treba da se okruži ljudima koji su mu kompatibilni. Zato je i besmisleno posebno se truditi da se...

10 NAČINA DA POSTAVIŠ I ODRŽIŠ ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

NOVA GODINA – NOVI POČETAK …ZAR NE?

Nova godina – novi početak. Zvuči dobro.Međutim, život ne prati kosmičko ustrojstvo okretanja planeta, niti arbitrarnu matematiku našeg brojanja vremena. Planete će se vrteti sa nama ili bez nas, a vreme će teći ili stajati, u zavisnosti od toga ima li nekoga da ga...

ČITANJE MISLI IZ UGLA NAUKE

„Čitanje misli“ merenjem moždane aktivnosti Ideja da su kognitivne aktivnosti predstavljene podeljenom i lociranom aktivnošću u mozgu povlači sobom interesantno pitanje: Da li je moguće odrediti šta osoba vidi, o čemu razmišlja ili čega se priseća merenjem aktivnosti...

KULTURA FEEDBACK-A

Komunikacija bez povratne informacije deluje nezamislivo. Pružamo i dobijamo feedback na dnevnoj bazi, bili toga svesni ili ne. Kada ne bismo dobijali nikakvu reakciju o odnosu na ono što govorimo i radimo, bilo bi gotovo nemoguće orijentisati se u odnosu prema...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

SAMOSABOTIRAJUĆI MEHANIZMI I KAKO IH PREVAZIĆI

Šta su samosabotirajući mehanizmi? Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima. Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

USAMLJENI U GOMILI

Koliko prijatelja imaš... Ali stvarno? Želim da govorim o usamljenosti iz ugla osobe koja voli samoću. Volim da provodim vreme sama. Volim tišinu koja je samo moja i volim prostor nezaklonjen drugim ljudima. Volim nekada da ćutim satima.Ćutim kako bih kada dođe vreme...

IŠČEKIVANJE NEPRIJATNOSTI ILI ANKSIOZNOST

Grudi vam se stežu, disanje se otežava. Grč u stomaku. Osećaj propadanja. Postajete živo svesni svih dešavanja oko sebe, a ipak vaš mozak ne može da pronađe onu jednu informaciju koju tražite od njega. Jezik je zamrznut, smislene reči se gube. Dobrodošli u...