Počećemo od očiglednog – poslovna komunikacija je formalnija, rigidnija i jasnije struktuirana od privatne. Često im se i ciljevi u određenoj meri razlikuju.

Ipak, ne treba mešati profesionalnost sa nedostatkom empatije. Profesionalno držanje zahteva posedovanje svesti o situaciji i zadržavanje privatnih emocija i mišljenja kojima tu nije mesto za sebe, ali ne podrazumeva kompletnu robotizaciju osobe i potpuno odsustvo emocija. Čak i kada vršimo poslovnu interakciju, i dalje intereagujemo sa ljudima.

Veliki deo poslovne komunikacije se oslanja na interpersonalnu komunikaciju koja se može odvijati u pisanom formatu ili lice u lice.

Šta je interpersonalna komunikacija?

Interpersonalna komunikacija je razmena informacija između dvoje ljudi. Sadžaj mogu biti činjenice, ideje, emocije ili ciljevi, a kanal prenosa poruke može biti verbalan (reči) ili neverbalan (ton glasa i govor tela).

Vladanje interpersonalnom komunikacijom je ključna životna veština, koja se u poslovnom okruženju može koristiti radi:

  • Pružanja i prikupljanja informacija
  • Uticaja na stav i ponašanje drugih
  • Formiranja kontakata i negovanja odnosa
  • Iskazivanje sopstvenih potreba i razumevanja potreba drugih
  • Pružanje i prihvatanje emocionalne podrške
  • Predviđanje i modifikaciju ponašanja
  • Donošenje odluka i rešavanje problema
  • Regulaciju pozicije i moći

Vičnost u interpersonalnoj komunikaciji direktno određuje uspešnost osobe u privatnom i poslovnom životu.

Koji su značajni činioci u komunikaciji?

Komunikacija kao takva može da se odigrava verbalno i neverbalno, lično ili putem digitalnih sredstava, poput mail-a, telefona ili poruka.

Prema komunikacijskoj teoriji, postoji šest značajnih činioca u komunikaciji:

  1.  Učesnici – odnosi se na pošiljaoca i na primaoca poruke. Njih može biti barem dvoje u svakoj interakciji.
  2. Poruka – možda najznačajniji deo komunikacije. Može se prenositi verbalnim i neverbalnim signalima. Govor tela, facijalne ekspresije, tonalitet i intonacija glasa daju dodatne informacije o samom sadržaju reči u poruci.
  3. Buka – podrazumeve sve distorzije u odnosu na to kako je poruka poslata i kako je primljena. Ova razlika se javlja usled upotrebe žargona, jezičkih barijera, nedostatka emocionalne inteligencije i empatije, manjka pažnje pri slušanju sagovornika i slično i izaziva raznovrsne probleme u komunikaciji.
  4. Povratna informacija (feedback) – informacija koja se šalje nazad pošiljaocu poruke. Iliti informacija o primljenoj informaciji. Ona omogućava proveru toga je li poruka adekvatno shvaćena.
  5. Kontekst – kako će poruka biti primljena i prihvaćena umnogome zavisi od konteksta. Emocionalna klima, očekivanja učesnika, mesto i vreme, socijalni, politički, obrazovni i kulturološki uslovi sačinjavaju kontekst.
  6. Kanal – ovaj faktor se odnosi na to posredstvom čega se komunikacija odvija. Poruka se šalje i prima putem nekog medijuma, uživo ili u pisanom i elektronskom formatu.

Šta je bitno u poslovnoj komunikaciji?

U poslu, verbalna komunikacija se može odvijati između kolega, saradnika, nadređenih ili podređenih zaposlenih i tebe. Nekada ćes morati da održiš prezentaciju, odbraniš izveštaj, objasniš projekat, pregovaraš o povišici, predložiš ideje ili rešenja, zadaš zadatke i zaduženja, komentarišeš nečiji rad ili sklapaš dogovore i poslove.

Najznačajniji aspekat verbalne komunikacije u poslu je jasnoća poruke.
Ukoliko su tvoje poruke jasne i lako razumljive, umanjuješ verovatnoću nesporazuma, zanemarivanja i izbegavanja odgovornosti kod svojih saradnika. Umesto da govoriš u dugim, detaljnim rečenicama, svedi svoju poruku na suštinu.

Iako širi kontekst može značiti, kada u poslu komuniciramo svoje ciljeve, ideje i instrukcije, bolji rezultati se ostvaruju sa manje reči.

Drugi bitan faktor su neverbalni signali. Želiš da tvoj govor tela, izraz lica, stav i ton glasa govore isto što i tvoje reči. Zato nije dovoljno usvojiti formalne obrasce i jasnoću govora, bez propratne interpunkcije u gestikulaciji. Osvesti svoj govor tela i vežbaj pred ogledalom dok iznosiš svoju poruku.

Kada naučiš da kontrolišeš svoj govor tela, obrati pažnju na govor tela sagovornika tokom tvog izlaganja. Povratna reakcija sagovornika će ti dati vredne informacije o tome razume li i slaže li se sa onime što saopštavaš. Povratna informacija je jako često ispoljena kroz neverbalne signale, ali nekada će sagovornik želeti i da uobliči svoj komentar i reakciju kroz reči. Kao neko ko se kreće u poslovnom svetu, neophodno je da ovladaš veštinom pravilnog upućivanja i prihvatanja feedback-a, što nije uvek sasvim lako. Sve komunikacijke veštine se vežbaju i uče, i zato nalaženje dobrog mentora, čitanje knjiga i pohađanje edukacija poput našeg „Umeća komunikacije“ drastično podižu kvalitet svih aspekata naše interakcije sa drugima, u poslovnom i privatnom životu.

Cilj poslovne komunikacije treba da bude maksimizacija efikasnosti rada, bez dehumanizacije zaposlenih. Svaka osoba sa kojom radiš, za koju radiš i koja radi za tebe ima sopstveni komunikacijski stil i osobenost ličnosti. Zato pored profesionalnosti moramo negovati i fleksibilnost i empatiju.

Kada naučimo da prevaziđemo svoje komunikacijske okvire, naučićemo i kako da priđemo svakoj osobi.
Kada naučimo da hodamo u tuđim cipelama, naučićemo i kako da privolimo tu osobu da se pokrene i učini ono što od nje želimo ili očekujemo.

Komunikacija je jedna od najznačajnijih veština kojom u životu možemo ovladati, i suštinski, poslovna komunikacija se u svojoj srži ne razlikuje previše od privatne – i u jednu i u drugu su uključeni ljudi.

Kada njih (i sebe) pravilno razumemo i procenimo, neće postojati rezultat koji ne možemo da postignemo.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

 

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

ZONA KOMFORA

Došle su detinje godine sveta. Nažalost, ne iz ugla nevinosti i čistote, već iz ugla infantilnog hedonizma. Svi želimo sve. Odmah, molim vas. Krojimo svoje dane i živote kroz težnju ka izbegavanju neprijatnosti i sticanju što veće prijatnosti. Osnovni biološki...

HIJERARHIJA POTREBA

Šta je hijerarhija potreba? Mi jesmo jedinstveni. I kao vrsta, i kao pojedinci. Kao vrsta imamo nivo svesti kome je potrebno više od pukog postojanja, a kao jedinke svako poseduje lične vizije i težnje. Ipak, delimo mnoge karakteristike i potrebe sa drugim živim...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

ŠTA NAS POKREĆE?

Šta nas pokreće? Da ustanemo iz kreveta? Da se radujemo novom danu? Da učimo? Da odemo na posao? Da uživamo u životu? Da odemo bilo gde i učinimo bilo šta. Nekim danima mnogo toga, a nekima skoro ništa. Motivacija je jedna od najkomplesnijih tema. Ne iz ugla čiste...

10 NAČINA DA POSTAVIMO I ODRŽIMO ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

KULTURA FEEDBACK-A

Komunikacija bez povratne informacije deluje nezamislivo. Pružamo i dobijamo feedback na dnevnoj bazi, bili toga svesni ili ne. Kada ne bismo dobijali nikakvu reakciju o odnosu na ono što govorimo i radimo, bilo bi gotovo nemoguće orijentisati se u odnosu prema...