Ponekad previše brinem.
O stvarima koje treba da promenim.
O stvarima koje ne mogu da promenim.
O stvarima koje mogu da promenim, a ne menjam.
Što je, naravno, često besmisleno…
Energija koju trošimo na brigu može se daleko pametnije uposliti drugde.
Zašto onda brinemo?
Zabrinutost je vrsta strepnje da bi nekakva okolnost u koju nemamo uvid ili nad kojom nemamo kontrolu mogla da ugrozi nekoga ili nešto što smatramo važnim, ili za šta sebe smatramo odgovornim.
Svrha zabrinutosti je da nas nagna na akciju u sadašnjosti kojom bismo mogli da predupredimo ili umanjimo potencijalni negativan ishod u budućnosti. Ovo, prirodno, ima smisla samo ukoliko zapravo nešto preduzimamo…
Postoje dva tipa zabrinutosti:
- Aktivna – u njoj se osoba unapred priprema na to šta sve može da učini da stvari ne krenu lošim putem, i kako da reaguje u slučaju da ipak krenu stranputicom
- Pasivna – u njoj izostaje akcija osobe, jer ona samo razmišlja o mogućim lošim ishodima s nadom da se oni ipak neće dogoditi
Aktivna zabrinutost ima funkciju zaštite i pređupređenja loših stvari, i stoga adaptivnu vrednost.
Pasivna zabrinutost, pored funkcije pripremanja osobe na mogući negativan ishod čime se ublažava emotivni šok, može imati “magijsko” dejstvo. Neki ljudi svesno, ili podsvesno, imaju uverenje da će zabrinutost magijski da “otera” nesreću, čime čuvaju sebe i druge od nje, dok suprotnost zabrinutosti poput sreće i radosti mogu da “prizovu” nesreću. Ovo se verovatno može objasniti time što nagle smene loših i dobrih iznenađenja ostavljaju najviše utiska na ljude. Emotivni šok kada dok ste srećni primite lošu vest i emotivni odušak kada se stvari koje očekujete da pođu po zlu, ipak završe dobro… Posledica ovakvog rezonovanja jeste uverenje da ljudi što više brinu, to je manja verovatnoća da do nepovoljnog ishoda zaista dođe.
Kako možemo znati je li naša zabrinutost adekvatna?
- Postoji objektivan razlog za zabrinutost
- Zaista možemo nešto da učinimo kako bismo sprečili nepovoljan razvoj događaja
- Preduzimamo preventivne mere ili planiramo akcije koje ćemo preduzeti ukoliko se neželjeni događaj obistini
Kada su ovi uslovi ispunjeni, zabrinutost nas pokreće na akciju i zaštitu od nepovoljnih događanja. Kada nisu ispunjeni, tada se javlja neki oblik neadekvatne zabrinutosti.
Sada ćemo razgovarati o tome kako možemo da pobedimo neadekvatnu zabrinutost.
6 pravila za odagnavanje briga:
1. Aktiviraj se
Previše jalovog slobodnog vremena otvara vrata besomučnom razmišljanju o onome što ne možemo da promenimo. Neka tvoje vreme bude produktivno utrošeno i fokus usmeren na ono što možeš da radiš.
“Čovek opsednut brigama mora se utopiti u radu, da se ne bi utopio u očaju.”
– Dejl Karnegi
2. Ne zamaraj se sitnicama
Nebitne stvari dobijaju na važnosti kada im poklonimo suviše pažnje. Uzrujavanje zbog glupih sitnica i višestruko preživljavanje umišljenih uvreda u glavi oduzimaju vreme i energiju koja bi mogla da se iskoristi na cenjenje onoga što imamo i uživanje u životu. Kada te nešto besmisleno zamara, zapitaj se koji će značaj to imati u tvom životu naredne godine u ovo vreme?
Skala vremena menja perspektivu stvari. Na ovom svetu imamo na raspolaganju svega jedan vek ili manje, i u tom vremenu možemo glavu ispuniti brigama ili srećom. Vreme protraćeno na beznačajne sitnice, može biti usmereno u velike misli i dela.
Ne dopusti da ti nevažne stvari zagorčavaju život.
“Život je odviše kratak, da bi bio sitan.”
– Bendžamin Dizraeli
3. Pozovi se na statistiku
Koliko se često, realno, tvoje brige obistine?
I koliko je uopšte statistički verovatno da se desi sve ono što se plašiš da će se desiti?
Mišljenje je subjektivno, matematika je objektivna. Kada te more neosnovane brige, postavi ih na skalu statističke verovatnoće. Mnoge će gotovo odmah izbledeti.
“Češće smo uplašeni no povređeni, i više patimo od mašte nego od stvarnosti.”
– Seneka
4. Prihvati ono što ne možeš da promeniš
Molitva trezvenosti glasi: “Daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim; hrabrosti da promenim one koje mogu; i mudrosti da poznam razliku.”
Upravo ova granica spoznaje između stvari nad kojima imamo kontrolu i onih nad kojima nemamo, čini razliku između adekvatne i neadekvatne zabrinutosti. Ispravna procena naše moći i kontrole nad ugrožavajućom situacijom nas štiti od dve greške: da prihvatimo ono što bismo mogli da promenimo ili da pokušavamo da promenimo ono što je neizbežno.
Stoičko prihvatanje nekih stvari jeste teško, ali je sizifovski napor da promenimo nepromenljivo još teži.
5. Ne preplaćuj svoje brige
Oceni pravu vrednost stvari.
Zapitaj se koja je vrednost toga oko čega se sekiraš i šta ti nerviranje donosi?
Koju cenu treba da platiš i koliko daleko treba da ideš?
Neki ljudi neguju nezadovoljstvo dok ne poraste dovoljno veliko da ih proguta. Gajena nezadovoljstva su neretko samo prvi u nizu samoindukovanih problema koji mogu osobu koštati zdravlja i sreće. Cena je često veća od dobiti.
Proceni koliko vremena, truda i energije neki problem iziskuje i nemoj mu poklanjati mnogo više. Kada dođeš do granice, preseci i preusmeri energiju u drugom pravcu.
6. Ostavi prošlost gde joj je mesto
Nekada su problemi realni i zabrinutost ili frustracija osnovana.
To vreme dođe i prođe… Ako mu dopustimo. Neki ljudi toliko daju na značaju svojim problemima da oni postanu svojevrsni stil života, a zabrinutost preovlađujuće raspoloženje. Prošlost se prelije na sadašnjost i počne da davi budućnost.
Patološka zabrinutost nekada pruža perfidnu emotivnu duplu nagradu pesimističkog razmišljanja – ako se predmet briga ostvari, to donosi slatko-gorki osećaj osobi da je bila u pravu, a ukoliko se ne ostvari, to joj donosi osećaj olakšanja ili pobede nad brigom.
Za svaku nedaću postoje dva načina nošenja – kada upadneš u blato, možeš se žaliti na blato, kišu, Boga koji je poslao kišu, lošu situaciju što si upao u blato, ljude koji nisu pomogli, ljude koji su pomogli ali nedovoljno, i sebe što si uopšte upao u blato… i zatim produžiti dalje; ili možeš ustati iz blata, otresti se koliko je moguće i prosto produžiti dalje.
Razlika je samo u dužini valjanja po blatu.
Život je set trenutaka. Neki su srećni, a neki tužni…
Briga boji neutralne trenutke lošim osećanjima i krade ih od sreće.
Stani tome na put kada god možeš, ukradi svoje trenutke nazad i pokloni ih sreći.
Finalni zbir ipak čini razliku.
Andrea Čontoš