Kroz konflikte se raste.
Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom mišljenju, sukobljavanja su neminovan činilac ličnog i interpersonalnog rasta.
Kada bi vam sve bilo u redu i kada biste uvek bili u pravu, nikada nigde ne biste otišli, čak ni u sebe.
Razumevanje sveta se produbljuje saznanjima koja prevazilaze naše granice spoznaje, a samosvest kroz razumevanje toga kakve situacije i ponašanja vas provociraju.
Bilo da zapadnete u konfliktnu situaciju kući ili na poslu, postoje veštine koje omogućavaju da iz nje izađete bolji no što ste u nju ušli.
Bolji kao osoba, bolji kao partner, bolji kao član porodice, prijatelj, zaposleni ili poslodavac.
Postoji nekoliko kamena temeljaca u postavljanju i asertivnoj komunikaciji. Možda ćete pomisliti kako za njih već znate ili kako se podrazumevaju, ali želim da porazmislite i o tome koliko često ih zapravo pravilno primenjujete.
1. Aktivno slušanje
Potrudi se da ćutiš dok druga osoba govori, i prikupi sve značajne informacije o njenim mišljenjima, stavovima i osećanjima povezanim sa pitanjem sukoba.
Znam niz ljudi koji formira sud pre no što sasluša i reaguje pre no što shvati je li uopšte bilo potrebe za time. Nekada sam i sama jedna od tih ljudi.
Neke osobe su nagonski kontraši i smatraju da je vaše mišljenje netačno, oprečno ili inferiorno njihovom, još pre no što ste ga izgovorili. Ovu potrebu za natecanjem valja prevazići ukoliko želimo da gradimo odnose. Takođe, češće nas isprovocira nečiji ton, nego sadržaj njegove poruke. Ljudi pogrešno boje svoj glas kada su uzbuđeni, ugroženi ili isprovocirani. Tim se više treba obuzdati kako bismo saslušali poruku do kraja.
Veština aktivnog slušanja podrazumeva i slobodu da pravovremeno postavite pitanje ukoliko vam nije jasno šta je sagovornik želeo da kaže, koja je poenta izlaganja ili njegov cilj.
2. Emocionalna inteligencija
Razvij sposobnost da pravilno čitaš i razumeš kako svoje, tako i tuđe emocije.
U razrešavanju konflikata je ovo pogotovo važno jer sprečava eskalaciju i nepotrebno nanošenje uvreda i emotivnih ozleda.
Ukoliko umeš smisleno da interpretiraš sagovornikova osećanja, lakše je komunicirati sa njima bez provokacije. Ako možeš da umanjiš frustraciju i bes u konfliktu, svi će biti voljniji da naprave kompromis i dođu do zajedničkog rešenja, jer ih loše emocije neće sabotirati u tome. Ukoliko umeš smisleno da interpretiraš svoja osećanja, moći ćeš bolje da iskontrolišeš svoje reakcije i jasnije postaviš svoje potrebe i ciljeve, i sebi i sagovorniku.
3. Strpljenje
Jedno od težih, pogotovo za nas nestrpljive.
Da bi se stvari funkcionalno i finalno razrešile često je potrebno vreme. Funkcionalno znači tako da su sve strane zadovoljne, a finalno da se konflikt iznova ne otvara kada god se ukaže prilika ili se javi situacija koja podseća na prvobitnu.
Ljudi ne vole da priznaju da greše, i zato istrajavaju u svom stavu dok se ne pokaže da su u pravu ili eksplicitno ne dokaže da nisu. Konflikti se češće odužuju zbog umešanih emocija i ega, i morate biti strpljivi čak i kada je rešenje očigledno. Morate dati prostora i drugima da dođu do njega ili ga prihvate. Morate saslušati svakoga i odmeriti sve argumente jednako.
I kada je odgovor vama jasan i očigledan, prebrzo rešavanje može dovesti do toga da se svi uključeni ne osete uvaženo i da konflikt iznova eskalira. Smognite svu snagu, duboko udahnite i sačekajte, saslušajte, pa zaključite. Vreme koje ćete odvojiti u tom trenutku da sve uključite u proces donošenja odluka može vas spasiti ozbiljne glavobolje kasnije.
4. Nepristrasnost
Konflikti su ponekada posebno teški jer se retko zadržavaju na temi sukoba.
Češće bivaju inicijalna kapisla koja vaskrsava sve prethodne zamerke i nerešene situacije iz odnosa. Ljudi dugo pamte nanesenu im nepravdu, bez obzira na to je li ona realna ili umišljena. Istorijska tenzija prikupljena u odnosu time sprečava rešavanje aktuelnog problema. Nakupljene pristrasnosti iskreću logiku i pomeraju fokus u stranu.
U ovakvim situacijama značajno je razdvojiti situaciju od osobe. Nastojte da ne posmatrate konflikt kao produžetak osobe i njenih karakteristika, već kao zasebno pitanje i usmerite energiju na nalaženje srednjeg tla. Možda u datom trenutku ne možete razrešiti problematiku odnosa, ali verovatno možete problematiku situacije.
5. Pozitivnost
Kako bi rešio konflikt, moraš da želiš da ga rešiš.
Pravilan stav je neophodan kako biste izneli situaciju do kraja i istrajali uprkos neprijatnostima. Nevoljno prihvatanje kompromisa ne motiviše učesnike da ostanu pri svojoj reči – štaviše, češće daje izgovor za izbegavanje nošenja sa konfliktom.
Pozitivan stav prema rešavanju problema može podstaći druge učesnike da se više potrude. Ukoliko u samopreispitivanju otkriješ da zapravo ni ne želiš da rešiš konflikt, onda treba da preispitaš svoje potrebe i mogućnosti koje ti ostanak u problemu pruža.
6. Otvorena komunikacija
Budi iskren u svojim namerama i otvoren u svojim rečima.
Jasan kanal komunikacije predstavlja most između dve osobe. Ukoliko se na pravilan način pristupi konfliktu, on može dovesti do produbljivanja i jačanja odnosa. Govori šta ti je na umu i iskazuj šta ti je na srcu, samo to čini uljudno i pribrano. Kada god možeš.
A kada ne možeš, posegni za nekom od tehnika za rešavanje konflikata. Ove veštine se uče na komunikacijskim edukacijama, a vežbaju na dnevnoj bazi kada god se ukaže prilika.
Niko ne nauči da se kontroliše i nosi sa neprijatnostima preko noći, ali onaj ko radi na tome tako da je iskren i prema sebi i prema drugima, ima šansu da ovlada sobom.
Morate vladati sobom, da biste vladali drugima. Ukoliko uopšte imate potrebu da vladate…
Prevazilaženje potrebe da se uvek pobedi i bude glavni, značajan je odraz sazrevanja… Neko samo do toga stigne ranije, neko kasnije, a neko nikad.
Andrea Čontoš
Više o predstojećim edukacijama možete saznati ovde: