fbpx

Verujem da su ljudi kao knjige.

Nekima se sadžaj jasno vidi sa korica, a neke je potrebno pažljivo iščitavati više puta kako bi se dokučili svi slojevi značenja.
I kao što je svaka osoba svet za sebe, tako je i svaka knjiga jedinstvena. Ima svoju svrhu i ulogu. Nećete otići automehaničaru ako vas boli zub, niti zubaru da popravite auto. Dok ovu zdravorazumsku svest imamo kada su stvari od praktičnog značaja u pitanju, retki pokazuju istu pronicljivost kada je u pitanju apstraktno brušenje njihovog uma. Ukus za literaturu se stiče, poput poznavanja dobrog vina – morate da probate svašta da biste se naučili kvalitetu i shvatili šta vam prija.

Beletristika dominantno razvija empatiju i vokabular, fantastika podstiče maštu i kreativnost, filozofija neguje logiku i rezonovanje, popularna nauka daje nova saznanja i otvara mogućnosti, psihologija pruža samospoznaju i veštine za rad na sebi, poezija gradi estetiku i lepotu izražavanja. U zavisnosti od potrebe ili cilja treba se obratiti pravoj osobi.
Naravno, besmisleno je verovati da će nam svaki pisac “leći”… bez obzira na njegov socijalno ili istorijski utvrđeni kvalitet. I pisci su ljudi. Kako se ne slažemo sa svakom novom osobom koju upoznamo, ne moramo se u načinu razmišljanja slagati ni sa svakim piscem, živim ili mrtvim.
Čitati sa namerom knjige koje nas uznemiravaju ili nam ne prijaju može biti svojstveni vid vežbe mentalne fleksibilnosti. U redu je ne slagati se sa bilo kojim stavom. Argumentovano. A da bismo valjano argumentovali svoje nesviđanje moramo se dovoljno upoznati sa datom materijom.

Zašto čitate?

Da biste se opustili?
Naučili nešto?
Izgradili vokabular?
Prikupili informacije?
Produbili svest?
Razvili kreativnost?
Prekratili vreme?

…Ili ne verujete u čitanje?

Možda ste od onih koji se nisu upoznavali sa ovim svetom mimo nametnutih lektira i tekstova koje je neko drugi odabrao za vas. Ništa strašno – treba vam samo malo volje i radoznalosti. I spoznaja čemu čitanje zapravo služi.

Mnogima je knjiga pribežište. Odmor i beg od realnosti. Izlet u drugi svet. Onaj koji nas odvaja od čamotinje i turobnosti našeg stvarnog života, ili onaj koji ističe i naglašava njegovu lepotu i čar. Rasprostranjena zabluda je da “lagana” iliti površna literatura više opušta jer “ne opterećuje”. Aktivniji angažman moždanih centara bolje zaokuplja pažnju i dublje uvlači u svoj svet udaljavajući nas od životnih problema. Nemojmo mešati emotivnu obojenost knjige sa kvalitetom i slojevitošću pisanja. Postoje površne a tužne, i duboke a srećne priče… štaviše najčešće i jesu takve, iako se to možda na prvi pogled ne da primetiti.

Ne mogu se setiti knjiga koje sam pročitao, ništa više no obroka koje sam pojeo. Ipak, oni su me učinili čovekom kakav jesam.

– Ralf Valdo Emerson

Čitanje relaksira više od gledanja filma. Čitanje u trajanju od svega 6 minuta može umanjiti stres za čak 68%. Zašto knjige ovo rade bolje od televizije? Gledanje filma i čitanje knjige aktiviraju niz moždanih centara poput vizuelnog korteksa, zaduženog za procesiranje ili zamišljanje slika, auditivnog za analizu ili kreiranje zvuka, kratkoročnu memoriju koja omogućava praćenje radnje, dugoročnu koja prikuplja i umrežava podatke, centre za reakcije i emocije u limbičkom i cingulatnom režnju, više kognitivne centre za logiku, prosuđivanje i donošenje zaključaka, te formiranje sistema vrednosti i stavova. Knjige rade sve ovo na značajnijem nivou, kao i nešto više.

Televizija je napravljena da bude pasivna. Kada pustimo film ili seriju od nas se očekuje da se udobno smestimo i uživamo dok se preformirani scenario odvija pred našim očima. Ideje i likovi su servirani na relativno površnom nivou kroz situacije i radnje koje se odvijaju brzim tempom kako bi nas držali vizuelno i emotivno angažovanim i odgovorili od menjanja kanala.

Čitanje je proaktivniji vid zabave i učenja. Čitalac mora ispratiti radnju, konstruisati likove, održati u svojoj dugoročnoj memoriji popriličnu količinu detalja kako bi pratio kompleksniju priču i načinio od nje smisao. Knjiga nam daje prostor da odstupimo i osetimo njeno značenje, istovremeno vežbajući našu pažnju. Sledstveno razmišljanje produbljuje logiku i povezivanje uzroka i posledice, te omogućava formiranje obrazaca rezonovanja. Centri za maštu rade punom parom kako bi nam generisali realistično iskustvo.
Mašta je evolutivni simulator iskustva. Mi smo jedina bića koja mogu zamisliti svet kakav može biti, a ne suočavati se sa njim samo na način na koji jeste. U jednom životnom veku nikada ne bismo imali vremena da proputujemo planetu, istražimo alternativne svetove, proživimo ratove i pobede, upoznamo mislioce i ideje svih epoha, iskusimo dešavanja od početka vremena i nakon njegovog kraja. Knjige nam ovo pružaju. A naučno gledano, proživljeno iskustvo i ono pažljivo zamišljeno i vizuelizovano ne čine posebnu razliku našem nervnom sistemu. Život priča priče, mi ih upijamo. Stara duša ne samo da se rađa, ona se i postaje integrisanjem tuđih misli, pogleda na svet i iskustava.

Studija iz 2013. godine sprovedena na Univerzitetu Tohoku u Japanu je pratila uticaj televizije na mozak dece i pokazala da što su duže deca bila izložena gledanju televizije to su delovi kore mozga zaduženi za pobuđivanje emocija i agresiju bili deblji, dok su deca postajala sve lošija na testovima verbalnog izražavanja i komunikacije. Iste godine je na Univerzitetu Emori u Džordžiji sprovedena studija na temu uticaja čitanja romana na mozak. Nakon čitanja, ispitanici su pokazali razvijeniju umreženost delova zaduženih za govor i komunikaciju, kao i pojačanu aktivnost senzorno-motornog korteksa implicirajući da su čitaoci proživeli slična iskustva kao likovi u priči.
Čitanjem se kod starijih ljudi odlaže kognitivno opadanje i Alchajmerov sindrom, tako da se ovi problemi javljaju 2.5 puta ređe, no kod onih koji se okreću gledanju televizije.

Čitanju radi učenja se pristupa nešto drugačije. Drugi je cilj, pa je drugi i metod. Ipak, i dalje je svako novo znanje ili veština koju želimo da steknemo utemeljena na iščitavanju materije. Prva faza u učenju je prikupljanje informacija, kako bismo ih zatim selektovali i umrežili i na kraju pothranili u memoriji. Bez obzira na to da li iščitavate udžbenik, prelistavate skriptu, gledate prezentaciju ili skrolujete po internetu, prikupljanje podataka se mahom vrši čitanjem. Na fakultetima količina vremena utrošena na čitanje višestruko prevazilazi količinu vremena koja se koristi za sve druge elemente učenja zajedno. Tome veštine, poput brzog čitanja koje rade na razvoju brzine i percepcije, duguju svoju vrednost.

Čitanje je socijalno iskustvo. Stavljanjem sebe u tuđe cipele razvijamo empatiju i bolje raspoznavanje emocija. Lakše možemo saosetiti sa nekime ako nam je njegovo iskustvo blisko, a emocija poznata. Ljudi koji čitaju imaju širi vokabular i sposobnost tačnijeg iskazivanja svojih namera, ideja i ciljeva. Imaju bolju sposobnost predviđanja scenarija i adekvatnije reakcije koje počivaju na bogatom arsenalu virtuelnog iskustva u životnim scenarijima. Imaju življi i pobuđeniji um i više dubine od onih nenačitanih. Lakše razmeju sebe, druge i svet. I češće vode ostvarene i ispunjene živote time što imaju više alata u vidu armije reči i reke iskustva iza sebe.

Usadite sebi čitalačku naviku, ukoliko je već nemate. Deset minuta dnevno je vreme koje svakako imate. Poklonite ga sebi na ovaj način. Nađite period u danu kada imate prostora ili kada traćite svoj život u čekanju, odaberite da čitanjem započnete svoj dan ili ga zaokružite, hranite svoj um mudrim stvarima i negujte svoj fokus pružajući mu smisao. Vratiće vam se višestruko u vidu jače koncentracije, bolje memorije, bogatijih emocija i novih ideja.
Počnite večeras.

Svaka priča je o tebi. Svaka. Uključujući onu najprezreniju koja ti najviše smeta i guši. Jer svaka priča je ljudska. U nekom skrivenom uglu duše svi nosimo sve. Tuđe priče samo bacaju svetlo na ono što je u nama već postojalo.

Otkrijte svet u sebi i izgradite onaj izvan vas.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

HIJERARHIJA POTREBA

Šta je hijerarhija potreba? Mi jesmo jedinstveni. I kao vrsta, i kao pojedinci. Kao vrsta imamo nivo svesti kome je potrebno više od pukog postojanja, a kao jedinke svako poseduje lične vizije i težnje. Ipak, delimo mnoge karakteristike i potrebe sa drugim živim...

SAMOSABOTIRAJUĆI MEHANIZMI I KAKO IH PREVAZIĆI

Šta su samosabotirajući mehanizmi? Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima. Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo...

RAZLIKA IZMEĐU KOGNITIVNE I EMOTIVNE EMPATIJE

Ne moramo saosećati sa nekime da bismo ga razumeli.
Postoji više tipova empatije…

ISTINE I ZABLUDE O BRZOM ČITANJU

Brzo čitanje nije mit, nije naučna fantastika i nije magija. Brzo čitanje je veština.Da, moguće je duplirati svoju brzinu čitanja u desetak sati treninga, i da, moguće je fiksirati taj napredak kroz tri nedelje vežbanja. Brzo čitanje je tehnika koja iza sebe ima...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

MOĆ NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Šta sve govorimo kada ne govorimo? U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo. Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči...  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima,...

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

MRZOVOLJA ILI DEPRESIJA

Kada bismo zaronili do dna ljudske mizerije, depresija bi nas čekala tu.Ona je parališuća, česta i uporna i zato je značajno pričati o njoj. Nasuprot egzotičnim filmskim bolestima koje se manifestuju glamurozno, ona čami u pozadini svačijeg uma i čeka priliku. Čeka da...

ŠTA NAS POKREĆE?

Šta nas pokreće? Da ustanemo iz kreveta? Da se radujemo novom danu? Da učimo? Da odemo na posao? Da uživamo u životu? Da odemo bilo gde i učinimo bilo šta.Nekim danima mnogo toga, a nekima skoro ništa.Motivacija je jedna od najkomplesnijih tema. Ne iz ugla čiste...