fbpx

„Čitanje misli“ merenjem moždane aktivnosti

Ideja da su kognitivne aktivnosti predstavljene podeljenom i lociranom aktivnošću u mozgu povlači sobom interesantno pitanje: Da li je moguće odrediti šta osoba vidi, o čemu razmišlja ili čega se priseća merenjem aktivnosti mozga? Kako bismo postigli ovo, morali bismo da znamo tačno koji obrazac aktivnosti odgovara svakom mogućem objektu. Ovo trenutno spada u domen dobro režiranih Spilbergovih filmova, dok u realnosti nije još uvek sasvim moguće.
Ipak, ovo jeste put kojim smo se zaputili.

Nervno kodiranje

Kada vidimo nešto, poput drveta, svetlost se odbija od datog drveta i ulazi u naše oko gde formira sliku drveta na retini. Ova slika je transformisana u električne signale koji putuju iz zadnjeg dela oka putem očnog nerva i dolaze do mozga. Naša percepcija drveta je bazirana na informaciji sadržanoj u ovim nervnim signalima.

Dva naučnika koja su zaslužna za naše razumevanje toga kako mozak detektuje različite predstave iz spoljašnjeg sveta su Hubel i Vajzel, koji su za istraživanje vizuelnog sistema dobili Nobelovu nagradu 1981.godine. Oni su nadgledali signale koje stvaraju neuroni u kori velikog mozga i određivali koji vizuelni stimulusi aktiviraju određene neurone. Zaključili su da se svaki neuron aktivira na specifičan tip stimulusa i tako, kada uočimo drvo, različiti neuroni se pale na različite karakteristike drveta – neki registruju vertikalno postavljeno stablo, neki izgled i položaj grana, a neki boju i oblik lišća. Možemo zamisliti paljenje svih ovih neurona zajedno kao stvaranje hora neuralnih signala od kojih se neki pale brzo, neki sporo, jedni ujednačeno, a drugi neredovno, nekada u naletima a nekada veoma retko. Ono što je karakteristično za ovaj „hor“ signala je da predstavljaju drvo. Druga bića ili objekti u okruženju formiraju svoje, jedinstvene, signalne horove. Ovaj sistem kodiranja nadražaja iz sredine se ne odnosi samo na vizuelne stimuluse, već tako registrujemo i druge tipove nadražaja, poput cvrkuta ptica i mirisa borovih iglica. Način na koji obrazac paljenja neurona predstavlja nadražaje iz okruženja se naziva nervni kod.

Programi koji „čitaju misli“

U istraživanjima sprovedenim tokom poslednjih decenija su razvijeni kompjuterski programi koji mogu da prepoznaju obrasce moždane aktivnosti povezane sa gledanjem i razmišljanjem o određenom objektu. Ovi programi mogu, sa iznenađujućom stopom tačnosti, da prepoznaju konkretan predmet iz grupe objekata, koje osoba gleda.

Postavka ovakvog eksperimenta je takva da participanti posmatraju niz slika na kojima su jednostavnim linijama nacrtani tipovi građevina i alata. Videli bi pet različitih alata i pet tipova građevina, dok bi skener mozga beležio moždanu aktivnost, nervni zapis, za svaki od njih. Rečeno im je da razmišljaju o svojstvima predmeta koji posmatraju par sekundi. Na primer, na prikaz bušilice su razmišljali o bušenju daske. Nakon prikupljanja obrazaca od više desetina participanata, kompjuterski program bi ustanovio obrasce povezane sa svakom klasom objekata (alati naspram građevina), kao i svakog individualnog objekta (čekića, šrafcigera i kuće, na primer). Potom je kompjuter testiran analiziranjem moždane aktivnosti osobe dok posmatra objekat. Kada je kompjuterov zadatak bio da proceni koju kategoriju osoba posmatra – građevinu ili alat procenat uspešnosti je bio preko 90%, dok je verovatnoća tačne identifikacije individualnih objekata bila 78%.

Ovo su impresivni rezultati, ali ono što je još impresivnije jeste da je kompjuter pravio tačna predviđanja čak i za ljude čiji podaci nisu bili prethodno analizirani.

Zamislite šta ovo znači. Ušetate u psihološki institut po prvi put, prikačite se na skener i prikaže vam se slika čekića. Kompjuter analizira vašu mentalnu aktivnost i zaključi da posmatrate „alat“ i takođe predvidi da je to „čekić“. Ova mogućnost da se utvrdi šta određena osoba vidi na osnovu rezultata prikupljenih od drugih ljudi je realna zato što su obrasci moždane aktivnosti slični za sve ljude. Drugim rečima, različiti ljudi imaju slične nervne zapise za specifične tipove objekata.

Ovo je samo početak. Slični tipovi eksperimenata koji se odvijaju dok vi ovo čitate, šireći databazu prepoznatih signala. Poput učenja novog jezika, prikuplja se reč po reč, pojam po pojam i koncept po koncept – grade se vokabular i gramatika. Kada se dosegne kritična količina poznatih reči, propričamo strani jezik – možda ne baš sasvim tečno i sa perfektnim akcentom, ali dovoljno da se sporazumemo. Kada databaza postane dovoljno velika, postane moguće čitati misli specijalizovanim programom…ili ih makar približno pogoditi. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, stopa rasta ovakvog učenja je eksponencijalna. Pitanje je trenutka.

Kako je ovo samo prvi korak ka tome da mašine mogu da nam čitaju misli, sme li postojati drugi?
Ili verujete da, iako će kompjuteri možda moći da kažu o čemu razmišljamo, nikada neće moći da shvate kompleksne tokove ljudskih ideja, emocija i težnji?

Možda ovakvi programi mogu funkcionisati samo kada smo jasno fokusirani na konkretnu stvar, te će ih naša rasejanost misli i brzina promene fokusa osujetiti?
Ili će, vremenom, veštačka inteligencija naučiti da otklanja pozadinsku “buku” našeg uma?

Označava li ovo početak ere orvelovskog društva u kojem Veliki brat nadgleda, ne samo naše radnje i kretanja, već i ono što nam se dešava u glavi?
Da li mogućnost „čitanja misli“ otvara prostor daljoj zloupotrebi i da li „policija misli“ ikada može i sme da postoji?
Ili su naše intimne misli jedino sigurno uporište koje mora ostati sveto?

Razmislite.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

ŠTA JE SRŽ DOBRE LIČNE KOMUNIKACIJE?

U poslovnoj komunikaciji treba da ovladate ponašajnim i komunikacijski primerenim obrascima, a u privatnoj komunikaciji treba da budete vi. Svako u svom privatnom svetu treba da se okruži ljudima koji su mu kompatibilni. Zato je i besmisleno posebno se truditi da se...

MOĆ NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Šta sve govorimo kada ne govorimo? U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo. Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči...  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima,...

PROKRASTINACIJA ILI ZAŠTO OVAJ BLOG DA PROČITAŠ SUTRA

"Svako sutra ima sutra", često mi je tata govorio kada sam mu u odgovor na pitanje kada ću uraditi domaći ili pospremiti sobu odgovarala "sutra"...Prokrastinacija je jedna od najčešćih boljki i kamena spoticanja nas brilijantnih, ali pomalo lenjih, smrtnika. Šta je...

ŠTA NAS POKREĆE?

Šta nas pokreće? Da ustanemo iz kreveta? Da se radujemo novom danu? Da učimo? Da odemo na posao? Da uživamo u životu? Da odemo bilo gde i učinimo bilo šta.Nekim danima mnogo toga, a nekima skoro ništa.Motivacija je jedna od najkomplesnijih tema. Ne iz ugla čiste...

ISTINE I ZABLUDE O BRZOM ČITANJU

Brzo čitanje nije mit, nije naučna fantastika i nije magija. Brzo čitanje je veština.Da, moguće je duplirati svoju brzinu čitanja u desetak sati treninga, i da, moguće je fiksirati taj napredak kroz tri nedelje vežbanja. Brzo čitanje je tehnika koja iza sebe ima...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

SVE ŠTO TREBA DA ZNAŠ O BURNOUT-U

Šta je burnout? Sindrom pregorevanja je stanje emocionalne, psihičke i fizičke iscrpljenosti prouzrokovano produženim ili hroničnim stresom.Karakteriše ga kombinacija simptoma koji mogu uticati na različite aspekte života osobe, uključujući poslovne obaveze, socijalne...

KAKO DA POBEDIŠ BRIGE?

Ponekad previše brinem. O stvarima koje treba da promenim. O stvarima koje ne mogu da promenim. O stvarima koje mogu da promenim, a ne menjam. Što je, naravno, često besmisleno... Energija koju trošimo na brigu može se daleko pametnije uposliti drugde. Zašto onda...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

SAMOSABOTIRAJUĆI MEHANIZMI I KAKO IH PREVAZIĆI

Šta su samosabotirajući mehanizmi? Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima. Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo...