fbpx

Šta sve govorimo kada ne govorimo?

U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo.

Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči…  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima, licima i šakama, a govor je došao kasnije… Znatno kasnije. Sa odmakom vremena prilično smo se okupirali njime, kao što činimo sa svakom novinom, te smo izgradili nesvesnu zabludu da najbitnije što imamo reći kazuju naše reči – međutim nije tako.

Samopouzdanje se komunicira neverbalno.
Empatija se prenosi neverbalno.
Dominacija se ispoljava neverbalno.
Ljubav se saopštava neverbalno.

Sve stvari koje ćutimo, sve stvari koje mislimo ili osećamo, sve stvari koje stavljamo na sebe ili nosimo uz sebe, govore o nama.

Svakoga dana činimo izbore i biramo stvari koje će nas predstavljati… bez reči, neverbalno.
Ne postoji trenutak u kom ne komuniciramo, ne postoji pogled u kom ne komuniciramo, ne postoji dodir u kom ne komuniciramo.
Sve što činimo i sve što imamo, a što nisu reči, spada pod neverbalnu komunikaciju.

Govor tela je u priličnoj meri urođen

Ljudska bića u treptaju trenutka mogu odati šta osećaju i misle, šta žele i nameravaju, a šta ih uznemirava i plaši.
Naš govor tela je izvanredan, jer je povezan sa delom mozga koji reaguje na svet, ali ne misli o svetu. Taj deo mozga je limbički sistem. Limbički sistem je stariji od razuma i kontrole emocija, a u njemu žive nagonske reakcije i osećanja.

Čujemo nagao, glasan zvuk i zaledimo se.
Pri visokom stresu i zabrinutosti, pokrivamo vrat jer je to usađeni gest čuvanja od vrhunskih predatora – poput lavova i vukova, koji love hvatajući za gušu.
Čak i kada to ne želimo, u određenim okolnostima usmerenje naših pogleda i stopala odaje pravac u kom podsvesno težimo da idemo. Poput zabave na kojoj ljudi razgovaraju sa grupom prijatelja i poznanika, lako možemo zaključiti ko sa kime najradije želi da povede razgovor, na osnovu toga ka kome im stopala, poput strelice, pokazuju i kome upućuju kratke, letimične, ali učestale poglede.

Niz ljudskih reakcija je autentičan i urođen, što nam poručuje da nije uvek pitanje izbora, već nagona…
Evo zanimljivog primera: Deca rođena slepa, kada čuju nešto što im se ne dopada pokrivaju oči a ne uši, iako ne vide.
Na paraolimpijskim takmičenjima u kojima učestvuju slepi, pobednici slave na isti način podižući i šireći ruke uz usklik radosti, iako takav gest nikada nisu ugledali.

Svi se radujemo na isti način, svi plačemo na isti način, svi se uplašimo na isti način, svi se gadimo na isti način, i svi se razbesnimo na isti način… Prva reakcija je univerzalna, a dalji tok delanja možemo individualno oblikovati.

Karl Segan, poznati kosmolog je na večito etološko pitanje: “Ko smo mi?”
Odgovorio sa: “Sve što mi jesmo, zbir je naših uticaja na druge.”

Ma koliko data tvrdnja puta bila izrečena i opšte poznata, ipak je retki uzimaju za životnu zvezdu vodilju (o razlozima toga ćemo diskutovati neki naredni put).  Nije značajno koliko zarađujemo ni kakva kola vozimo, već je značajno kako utičemo na ljude oko sebe. Ne samo na drage i bliske ljude, već i na slučajne prolaznike u našim životima.

Ukoliko imamo vrhunske stvari, a činimo da se svi oko nas osećaju uniženo, u rezultatu teško da ćemo biti srećni.
Ako li je celo naše bivanje oličeno u materijalnom, a emotivna i duhovna prostranstva opustošena ravan, sve što posedujemo i posedovati možemo biće nam nedovoljno…
Valjalo bi prvo biti, a potom imati.

Kako utičemo jedni na druge?

Primarni način na koji utičemo jedni na druge je neverbalna komunikacija.

Na neverbalnu komunikaciju nadovezujemo empatiju kao osnovni socijalni lepak. Empatija predstavlja sposobnost da prepoznamo i razumemo emocije drugih, kao i da saosetimo sa njima.

Osoba kojoj manjka empatije će imati poteškoće u formiranju bliskih odnosa. Biće joj otežana procena i razumevanje namera i potreba sagovornika, imaće blokadu ka osećanju i ispoljavanju ljubavi.
U krajnoj crti, bez empatije ostajemo jedva ljudi.

Jedini način da budemo istinski empatični je kroz razumevanje neverbalnih signala. Saosećajan stisak ruke, dodir po ramenu, topao zagrljaj… Svi komuniciramo naklonost na način koji reči ne mogu u celosti preneti.

Prava reč je katkada sve što je dovoljno…
Češće pak prave reči moraju biti potkrepljene pravim signalima kako bismo im verovali. Ubedljivost i verodostojnost poruke se komuniciraju kongruentnim (usklađenim) signalima, koji ujedinjuju naše reči, naš ton i našu gestikulaciju odašiljući usaglašenu poruku.

Govor ljubavi će imati smisla samo ukoliko je potkrepljen pravim stavom i delima.
Govor nežnosti poručivaće nežnost jedino kada je ispraćen nežnim dodirima.
Govor razumevanja i saosećanja bi trebalo da živi i u pogledima i osmesima.

Sve značajno što govorimo drugima, moramo govoriti celi.

Kako se ispoljava dominacija?

Dominacija je mera socijalne moći ili odgovor na pitanje ko je glavni u datoj situaciji.

Osoba koja viče nagnuta ka napred, i sa stisnutim pesnicama ubrzano gestikulira i preti, pokušava metodiku zastrašivanja kako bi ostvarila cilj svoje ljutnje i besa, ali nije dominantna – samo pokušava da bude.

Osoba koja stoji uspravno i smirenim, nešto sporijim i jasnim gestovima ruku oslikava poentu koji iznosi stabilnim, malo usporenim tonom glasa jeste dominantna.

Potčinjena osoba ima:

  • zatvoren stav i zauzima manji prostor
  • držanje je nestabilno i izgleda kao da je naherena ili izbačena iz ravnoteže, ramena i leđa su pogurena
  • facijalna ekspresija je (pre)izražena, osmehivanje je prečesto
  • pokreti ekstremiteta su brzi, nesigurni ili naglašeni
  • glas je povišen i piskaviji, sa bržim tempom govora

Dominantna osoba ima:

  • otvoren stav i zauzima veći prostor
  • uspravno i stameno držanje sa ispravljenim leđima i ramenima
  • niži nivo facijalne ekspresije
  • sigurne i skladne, nešto sporije gestove ruku
  • dublji i tiši glas, sa malo uporenijim tempom

Postoje dva vida dominacije – agresivna i asertivna. Agresivna se ispoljava kroz buku i uterivanje straha u kosti, asertivna se manifestuje kroz smirenost i kontrolu.
Da li biste radije odabrali za vođu osobu koja je dominantna, ali reaktivna na stres; ili onu koja je dominantna i zadržava vlast nad sobom čak i u stresnim situacijama?

Dominacija je u stavu. U osećaju kontrole. Ako želiš da vladaš situacijom, moraš najpre vladati sobom i taj utisak iskomunicirati svojim neverbalnim signalima.

Kako se rukuješ?

Odgovori sada na ovo pitanje – ispruži ruku ispred sebe i odglumi par zamaha rukovanja.

Kada to učiniš, zaustavi ruku u vazduhu i pogledaj u kom je položaju – je li pod uglom od 90º ili je više usmerena dlanom ka dole, ili možda dlanom ka gore?
Koliko jako pritiskaš vazduh – da li je tvoj stisak ruke blag, umeren ili jak?

Ako želiš da ovladaš univerzalno dobrim rukovanjem, sledi pravilo koje kaže: “Drži ruku pod uglom od 90º i uzvrati stisak ruke intenzitetom koji ti je upućen!”

Na taj način ćeš poslati poruku samopouzdanja i poštovanja sagovorniku.

Samopouzdanje se uči. Možemo naučiti svoje telo, svoje emocije i svoj um da budu ujedinjeni i da nas verodostojno predstavljaju rečima i delima pred dugima.

Smislene su samo one reči koje imaju podudaran govor tela iza sebe.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

ISTINE I ZABLUDE O BRZOM ČITANJU

Brzo čitanje nije mit, nije naučna fantastika i nije magija. Brzo čitanje je veština.Da, moguće je duplirati svoju brzinu čitanja u desetak sati treninga, i da, moguće je fiksirati taj napredak kroz tri nedelje vežbanja. Brzo čitanje je tehnika koja iza sebe ima...

USAMLJENI U GOMILI

Koliko prijatelja imaš... Ali stvarno? Želim da govorim o usamljenosti iz ugla osobe koja voli samoću. Volim da provodim vreme sama. Volim tišinu koja je samo moja i volim prostor nezaklonjen drugim ljudima. Volim nekada da ćutim satima.Ćutim kako bih kada dođe vreme...

KAKO DA ONO ŠTO POŽELIŠ ZA NOVU GODINU ZAPRAVO I OSTVARIŠ?

Praznici obiluju nabojem potencijalne energije.Obećanjem novog početka.Žurbom da sve stvari privedemo kraju.Željom da nam se u narednoj godini svi snovi ostvare.Zato je ovo pravo vreme za postavljanje ciljeva... To je zapravo sličan ritual kao pisanje pisma Deda Mrazu...

BENEFITI ČITANJA

Verujem da su ljudi kao knjige. Nekima se sadžaj jasno vidi sa korica, a neke je potrebno pažljivo iščitavati više puta kako bi se dokučili svi slojevi značenja.I kao što je svaka osoba svet za sebe, tako je i svaka knjiga jedinstvena. Ima svoju svrhu i ulogu. Nećete...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

5 NAČINA DA PROMENITE NAVIKE

Kako funkcionišu navike? Zvoni sat. Kroz san ti se pomalja spoznaja da je ponedeljak i da treba da ustaneš. Samo još malo... Odlažeš zvonjavu alarma neki put previše i ustaješ iz kreveta kada tračak panike počinje da preti kašnjenjem na posao. Oblačiš unapred...

ŠTA JE SRŽ DOBRE LIČNE KOMUNIKACIJE?

U poslovnoj komunikaciji treba da ovladate ponašajnim i komunikacijski primerenim obrascima, a u privatnoj komunikaciji treba da budete vi. Svako u svom privatnom svetu treba da se okruži ljudima koji su mu kompatibilni. Zato je i besmisleno posebno se truditi da se...

KAKO DA POBEDIŠ BRIGE?

Ponekad previše brinem. O stvarima koje treba da promenim. O stvarima koje ne mogu da promenim. O stvarima koje mogu da promenim, a ne menjam. Što je, naravno, često besmisleno... Energija koju trošimo na brigu može se daleko pametnije uposliti drugde. Zašto onda...

HIJERARHIJA POTREBA

Šta je hijerarhija potreba? Mi jesmo jedinstveni. I kao vrsta, i kao pojedinci. Kao vrsta imamo nivo svesti kome je potrebno više od pukog postojanja, a kao jedinke svako poseduje lične vizije i težnje. Ipak, delimo mnoge karakteristike i potrebe sa drugim živim...