fbpx

Šta sve govorimo kada ne govorimo?

U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo.

Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči…  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima, licima i šakama, a govor je došao kasnije… Znatno kasnije. Sa odmakom vremena prilično smo se okupirali njime, kao što činimo sa svakom novinom, te smo izgradili nesvesnu zabludu da najbitnije što imamo reći kazuju naše reči – međutim nije tako.

Samopouzdanje se komunicira neverbalno.
Empatija se prenosi neverbalno.
Dominacija se ispoljava neverbalno.
Ljubav se saopštava neverbalno.

Sve stvari koje ćutimo, sve stvari koje mislimo ili osećamo, sve stvari koje stavljamo na sebe ili nosimo uz sebe, govore o nama.

Svakoga dana činimo izbore i biramo stvari koje će nas predstavljati… bez reči, neverbalno.
Ne postoji trenutak u kom ne komuniciramo, ne postoji pogled u kom ne komuniciramo, ne postoji dodir u kom ne komuniciramo.
Sve što činimo i sve što imamo, a što nisu reči, spada pod neverbalnu komunikaciju.

Govor tela je u priličnoj meri urođen

Ljudska bića u treptaju trenutka mogu odati šta osećaju i misle, šta žele i nameravaju, a šta ih uznemirava i plaši.
Naš govor tela je izvanredan, jer je povezan sa delom mozga koji reaguje na svet, ali ne misli o svetu. Taj deo mozga je limbički sistem. Limbički sistem je stariji od razuma i kontrole emocija, a u njemu žive nagonske reakcije i osećanja.

Čujemo nagao, glasan zvuk i zaledimo se.
Pri visokom stresu i zabrinutosti, pokrivamo vrat jer je to usađeni gest čuvanja od vrhunskih predatora – poput lavova i vukova, koji love hvatajući za gušu.
Čak i kada to ne želimo, u određenim okolnostima usmerenje naših pogleda i stopala odaje pravac u kom podsvesno težimo da idemo. Poput zabave na kojoj ljudi razgovaraju sa grupom prijatelja i poznanika, lako možemo zaključiti ko sa kime najradije želi da povede razgovor, na osnovu toga ka kome im stopala, poput strelice, pokazuju i kome upućuju kratke, letimične, ali učestale poglede.

Niz ljudskih reakcija je autentičan i urođen, što nam poručuje da nije uvek pitanje izbora, već nagona…
Evo zanimljivog primera: Deca rođena slepa, kada čuju nešto što im se ne dopada pokrivaju oči a ne uši, iako ne vide.
Na paraolimpijskim takmičenjima u kojima učestvuju slepi, pobednici slave na isti način podižući i šireći ruke uz usklik radosti, iako takav gest nikada nisu ugledali.

Svi se radujemo na isti način, svi plačemo na isti način, svi se uplašimo na isti način, svi se gadimo na isti način, i svi se razbesnimo na isti način… Prva reakcija je univerzalna, a dalji tok delanja možemo individualno oblikovati.

Karl Segan, poznati kosmolog je na večito etološko pitanje: „Ko smo mi?“
Odgovorio sa: „Sve što mi jesmo, zbir je naših uticaja na druge.“

Ma koliko data tvrdnja puta bila izrečena i opšte poznata, ipak je retki uzimaju za životnu zvezdu vodilju (o razlozima toga ćemo diskutovati neki naredni put).  Nije značajno koliko zarađujemo ni kakva kola vozimo, već je značajno kako utičemo na ljude oko sebe. Ne samo na drage i bliske ljude, već i na slučajne prolaznike u našim životima.

Ukoliko imamo vrhunske stvari, a činimo da se svi oko nas osećaju uniženo, u rezultatu teško da ćemo biti srećni.
Ako li je celo naše bivanje oličeno u materijalnom, a emotivna i duhovna prostranstva opustošena ravan, sve što posedujemo i posedovati možemo biće nam nedovoljno…
Valjalo bi prvo biti, a potom imati.

Kako utičemo jedni na druge?

Primarni način na koji utičemo jedni na druge je neverbalna komunikacija.

Na neverbalnu komunikaciju nadovezujemo empatiju kao osnovni socijalni lepak. Empatija predstavlja sposobnost da prepoznamo i razumemo emocije drugih, kao i da saosetimo sa njima.

Osoba kojoj manjka empatije će imati poteškoće u formiranju bliskih odnosa. Biće joj otežana procena i razumevanje namera i potreba sagovornika, imaće blokadu ka osećanju i ispoljavanju ljubavi.
U krajnoj crti, bez empatije ostajemo jedva ljudi.

Jedini način da budemo istinski empatični je kroz razumevanje neverbalnih signala. Saosećajan stisak ruke, dodir po ramenu, topao zagrljaj… Svi komuniciramo naklonost na način koji reči ne mogu u celosti preneti.

Prava reč je katkada sve što je dovoljno…
Češće pak prave reči moraju biti potkrepljene pravim signalima kako bismo im verovali. Ubedljivost i verodostojnost poruke se komuniciraju kongruentnim (usklađenim) signalima, koji ujedinjuju naše reči, naš ton i našu gestikulaciju odašiljući usaglašenu poruku.

Govor ljubavi će imati smisla samo ukoliko je potkrepljen pravim stavom i delima.
Govor nežnosti poručivaće nežnost jedino kada je ispraćen nežnim dodirima.
Govor razumevanja i saosećanja bi trebalo da živi i u pogledima i osmesima.

Sve značajno što govorimo drugima, moramo govoriti celi.

Kako se ispoljava dominacija?

Dominacija je mera socijalne moći ili odgovor na pitanje ko je glavni u datoj situaciji.

Osoba koja viče nagnuta ka napred, i sa stisnutim pesnicama ubrzano gestikulira i preti, pokušava metodiku zastrašivanja kako bi ostvarila cilj svoje ljutnje i besa, ali nije dominantna – samo pokušava da bude.

Osoba koja stoji uspravno i smirenim, nešto sporijim i jasnim gestovima ruku oslikava poentu koji iznosi stabilnim, malo usporenim tonom glasa jeste dominantna.

Potčinjena osoba ima:

  • zatvoren stav i zauzima manji prostor
  • držanje je nestabilno i izgleda kao da je naherena ili izbačena iz ravnoteže, ramena i leđa su pogurena
  • facijalna ekspresija je (pre)izražena, osmehivanje je prečesto
  • pokreti ekstremiteta su brzi, nesigurni ili naglašeni
  • glas je povišen i piskaviji, sa bržim tempom govora

Dominantna osoba ima:

  • otvoren stav i zauzima veći prostor
  • uspravno i stameno držanje sa ispravljenim leđima i ramenima
  • niži nivo facijalne ekspresije
  • sigurne i skladne, nešto sporije gestove ruku
  • dublji i tiši glas, sa malo uporenijim tempom

Postoje dva vida dominacije – agresivna i asertivna. Agresivna se ispoljava kroz buku i uterivanje straha u kosti, asertivna se manifestuje kroz smirenost i kontrolu.
Da li biste radije odabrali za vođu osobu koja je dominantna, ali reaktivna na stres; ili onu koja je dominantna i zadržava vlast nad sobom čak i u stresnim situacijama?

Dominacija je u stavu. U osećaju kontrole. Ako želiš da vladaš situacijom, moraš najpre vladati sobom i taj utisak iskomunicirati svojim neverbalnim signalima.

Kako se rukuješ?

Odgovori sada na ovo pitanje – ispruži ruku ispred sebe i odglumi par zamaha rukovanja.

Kada to učiniš, zaustavi ruku u vazduhu i pogledaj u kom je položaju – je li pod uglom od 90º ili je više usmerena dlanom ka dole, ili možda dlanom ka gore?
Koliko jako pritiskaš vazduh – da li je tvoj stisak ruke blag, umeren ili jak?

Ako želiš da ovladaš univerzalno dobrim rukovanjem, sledi pravilo koje kaže: „Drži ruku pod uglom od 90º i uzvrati stisak ruke intenzitetom koji ti je upućen!“

Na taj način ćeš poslati poruku samopouzdanja i poštovanja sagovorniku.

Samopouzdanje se uči. Možemo naučiti svoje telo, svoje emocije i svoj um da budu ujedinjeni i da nas verodostojno predstavljaju rečima i delima pred dugima.

Smislene su samo one reči koje imaju podudaran govor tela iza sebe.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

PORODICA ILI ONI LJUDI SA KOJIMA ŽIVIMO

Porodica formira bazu naše ličnosti. Okruženje u kojem odrastamo kasnije definiše obrasce našeg ponašanja. Virdžinija Satir, pionir porodične terapije, naznačava da se u ličnosti pojedinca ispoljavaju četiri aspekta porodičnog života: 1. Samopoštovanje – svaka osoba...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

10 NAČINA DA POSTAVIMO I ODRŽIMO ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

USAMLJENI U GOMILI

Koliko prijatelja imaš... Ali stvarno? Želim da govorim o usamljenosti iz ugla osobe koja voli samoću. Volim da provodim vreme sama. Volim tišinu koja je samo moja i volim prostor nezaklonjen drugim ljudima. Volim nekada da ćutim satima.Ćutim kako bih kada dođe vreme...

NOVA GODINA – NOVI POČETAK …ZAR NE?

Nova godina – novi početak. Zvuči dobro. Međutim, život ne prati kosmičko ustrojstvo okretanja planeta, niti arbitrarnu matematiku našeg brojanja vremena. Planete će se vrteti sa nama ili bez nas, a vreme će teći ili stajati, u zavisnosti od toga ima li nekoga da ga...

KULTURA FEEDBACK-A

Komunikacija bez povratne informacije deluje nezamislivo. Pružamo i dobijamo feedback na dnevnoj bazi, bili toga svesni ili ne. Kada ne bismo dobijali nikakvu reakciju o odnosu na ono što govorimo i radimo, bilo bi gotovo nemoguće orijentisati se u odnosu prema...

SAMOSABOTIRAJUĆI MEHANIZMI I KAKO IH PREVAZIĆI

Šta su samosabotirajući mehanizmi? Ograničavajuća uverenja i samosabotirajući mehanizmi su ljudski. Čak suviše ljudski. Ljudi koji su uspešni ili deluju da jesu, samo se nešto efikasnije bore sa njima. Ograničavajuća uverenja predstavljaju verovanja o tome kakvi smo...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

IŠČEKIVANJE NEPRIJATNOSTI ILI ANKSIOZNOST

Grudi vam se stežu, disanje se otežava. Grč u stomaku. Osećaj propadanja. Postajete živo svesni svih dešavanja oko sebe, a ipak vaš mozak ne može da pronađe onu jednu informaciju koju tražite od njega. Jezik je zamrznut, smislene reči se gube. Dobrodošli u...