10 NAČINA DA POSTAVIŠ I ODRŽIŠ ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja.

Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih.

Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak, taj zid nije jasno vidljiv i linija nije svima sasvim očigledna.

Razumevanje toga kako se ove granice postavljaju i kako se održavaju predstavlja kamen temeljac formiranja zdravih međuljudskih odnosa.

Ukoliko ne umemo da ih postavimo, osećanja ogorčenosti, prezira, razočarenja i besa će se neminovno javiti kao rezultat zapostavljanja naših potreba i narušavanja integriteta naše ličnosti.

Šta su lične granice?

Granice se mogu manifestovati na različite načine i variraju od oštrih i rigidnih, do fleksibilnih i gotovo nepostojećih.

Ukoliko si osoba koja ima rigidne i fiksne lične granice, moguće je da:

• Držiš druge na distanci
• Deluješ nepristupačno, čak i intimnim partnerima
• Imaš mali broj bliskih odnosa
• Izbegavaš bliskost

Ukoliko si neko ko ima otvorene i popustljive lične granice, moguće je da:

• Te ljudi lako usisaju u svoje probleme
• Imaš poteškoće da kažeš „ne“ na nerazumne zahteve
• Prebrzo deliš lične informacije sa drugima
• Nastojiš da udovoljiš tuđim potrebama iz straha od odbacivanja

Postavljanje jasnih i zdravih granica pomaže svima – naznačava kakvo ponašanje prihvatamo od strane drugih ljudi, i definiše kakvo ponašanje oni mogu očekivati od nas.

Ukoliko postaviš zdrave lične granice, moći ćeš da:

• Razumeš svoje potrebe i komuniciraš ih otvoreno i samopouzdano
• Deliš privatne informacije sa drugima na adekvatan način (ne previše i prebrzo, niti premalo i presporo)
• Ceniš svoja mišljenja i stavove, i poštuješ tuđa
• Umeš da kažeš i prihvatiš „ne“ kao odgovor

Mnogi od nas imaju mešane ili nejasne granice, koje umnogome variraju u odnosu na osobu sa kojom smo u interakciji i na situaciju u kojoj se nalazimo. Jednostavan primer jeste da možemo imati oštre granice na poslu i slobodnije sa partnerom, prijateljima i porodicom. Zanimljivo je da kod nekih ljudi može biti obratno – njihove granice sa bliskim osobama mogu biti veoma rigidne, dok mogu imati poteškoću da nadređenima i saradnicima kažu ne i odbiju zahteve. Tako završe prihvatajući sve što se od njih traži, bilo da osećaju da su u skladu sa time ili ne.

Prvi susret sa ličnim granicama svako od nas doživi u okviru porodice. Od ljudi koji nas odgajaju i oblikuju učimo kako valja posmatrati i tretirati sebe i druge. Od njih učimo je li svet prijateljsko ili neprijateljsko mesto i kako se treba nositi sa njime.

Koji tipovi granica postoje?

Moramo razumeti tipove granica, kako bismo znali u kojim sve domenima možemo da ih postavimo.

• Fizičke – odnose se na lični prostor (teritoriju), privatnost (pravo da zadržimo informacije i stvari za sebe) i telesne (koja količina fizičkog kontkta nam je prihvatljiva). Na primer, možeš biti osoba koja se oseća lagodno sa javnim ispoljavanjem nežnosti (poput zagrljaja, poljupca u javnosti i držanja za ruke) ili možeš biti neko koga ovakvo ponašanje ispunjava nelagodom.
• Seksualne – odnose se na očekivanja i otvorenost po pitanju intime. Određeni tip seksualnih komentara, komplimenata i dodira ti mogu biti prihvatljivi i ugodni, ili neprihvatljivi i neugodni.
• Intelektualne – odnose se na naše misli, ideje i sistem uverenja i vrednosti. Nepoštovanje ovih granica se javlja kada neko olako i snisoshodljivo ili čak uvredljivo odbacuje stavove i mišljenja drugoga.
• Emocionalne – odnose se na osećanja osobe. Možeš otvoreno i direktno deliti sva svoja osećanja sa bliskim osobama, ili ih možeš zadržavati za sebe i iskazivati šturo i postepeno.
• Materijalne – odnose se na novac, posed i materijalna dobra. Koliko rado deliš svoje materijalne resurse i koliko se lagodno osećaš pri ležernijem ili štedljivijem odnosu prema novcu.

Imati granice znači umeti razdvojiti svoje misli, emocije i stvari od tuđih.

Ljudi su društvena bića, i od samog početka naše postojanje je usko isprepleteno sa mnogim drugim ljudima. Naše stope su često popločane očekivanjima drugih, i naša iskustva uobličena njihovim tumačenjima. Retko koje mišljenje ili stav su zaista samo naši. Ipak, preispitivanje i razvoj samosvesti nam mogu omogućiti da odrastemo u osobu kakva želimo da budemo. Siguran prostor za ovaj rast nam pružaju upravo zdrave granice.

Kada nam je fizička sigurnost ugrožena, biološki alarm za odbranu, napad ili beg se pali. Kada su nam mentalne granice ugrožene, moramo se osloniti na psihički alarm koji signalizira da nam je psihološki integritet narušen.

Ukoliko se nakon sastanka ili telefonskog razgovora sa prijateljem, članom porodice ili kolegom osećaš iscrpljeno, nervozno ili rastrojeno, najverovatnije postoje granice koje su probijene. Nedostatak granica, bilo u poslovnom ili privatnom životu, dovodi do hroničnog osećaja psihološkog zamora.

Postavaljanje granica ne samo da čuva naš psihološki identitet, već i štedi naš organizam od preteranog lučenja hormona stresa kortizola i adrenalina, čiji nivoi skaču svaki put kada se osetimo ugroženo.

Slično će se desiti ukoliko ne umeš da ostaviš posao na poslu kada zatvoriš vrata kancelarije. Zamagljena međa između posla i privatnosti je naučno povezana sa nezdravijim stilom života, nižim nivoima osećaja sreće i zadovoljstva, kao i povišenom stopom razvoda.

10 načina da postaviš zdrave lične granice:

1. Odvoj vreme za samospoznaju – da bismo jasno postavili svoje granice, moramo ih prvo razumeti. Često nam se desi nešto što nas uznemiri, a retko odvojimo vreme da razumemo zašto je to tako. Kada ti se naredni put javi osećaj nelagode sa određenom osobom ili u određenoj situaciji, razmotri koji tip granice ti je ugrožen i zbog čega.

2. Jasno komuniciraj – nakon što shvatiš šta ti smeta i unosi razdor, iskaži to direkno i otvoreno – reči upravo tome i služe. Budi smiren i uljudan, i obrati pažnju na ton glasa i govor tela, jer direktnost ne mora značiti drskost. Ljudi koji otvorenije traže ono što im je potrebno, češće to i dobiju.

3. Kreni malim koracima – ukoliko nisi postavio previše granica do sada, a imaš potrebu za time, gradi ih postepeno kako te ne bi isuviše izvele iz zone komfora i blokirale u toj zamisli. Počni od ljudi i situacija koje su više pod tvojom kontrolom i za koje je verovatnije da ćeš uspeti da učiniš šta želiš, pre no što pređeš na zahtevnije sagovornike i izazovnija događanja. Povremeno revidiraj svoj napredak kako bi ocenio krećeš li se u pravom pravcu.

4. Postavi granice što ranije – postavljanje novih granica u već formiranim odnosima ume da bude izazovno. Kada smo već navikli i sebe i druge da plešemo iznova isti ples, uvođenje novih pravila gotovo nužno biva propraćeno konfliktima. Ljudi ne vole promene, čak i kada su na bolje. Zato ukoliko možeš da postaviš granice pri samom definisanju odnosa, tako i učini. Ukoliko svi znaju gde stoje i šta se očekuje od njih, sve će teći daleko glatkije.

5. Budi istrajan – ukoliko ni sami ne stojimo uz svoje reči i ne poštujemo ih, što bi iko drugi to činio? Trudi se da budeš stabilan i konzistentan, to će ti pomoći da učvrstiš pravila ponašanja i izgradiš samopouzdanje.

6. Definiši okosnicu – iako granice variraju u zavisnosti od tipa relacije u kojoj se nalazimo, u redu je imati određeni okvir funkcionisanja u kom se osećamo prijatno. Poznaj sebe i svoje potrebe i postavi to kao polaznu tačku. Ukoliko imaš želju da uzmeš određeno vreme za sebe, tako i učini – odvoj dva sata za lične potrebe svakog vikenda, bez obzira na to da li živiš sa partnerom, imaš mnogo posla, vodiš aktivan socijalni život ili si blizak sa porodicom.

7. Osećaj se slobodno da modifikuješ granice po potrebi – kao i svaki proces, odnosi se razvijaju i menjaju. Nekada je potrebno prilagoditi stara pravila novim zahtevima.

8. Budi svestan socijalnih medija – društvene mreže služe društvu, ali umeju i da naruše popriličnu količinu ličnih granica ukoliko im dopustimo. Ograniči svoju dostupnost i umanji susretanje sa sadržajima koji te uznemiravaju.

9. Radi na samopouzdanju – moraš imati veru u sebe i svoje procene, i mora ti biti jasno gde stojiš, kako bi i drugima bilo jasno i uverljivo. Bavi se aktivnostima koje te pune dobrom energijom, poput čitanja, crtanja, pevanja, plesanja, trčanja ili ma čega čime voliš da se baviš i aktivno radi na sebi – samopouzdanje će samo slediti.

10. Još jednom, komuniciraj – komunikacija je ključna u postavljanju granica, pogotovo ukoliko ti ih neko narušava. Nije svima prihvatljiva mera stvari na istom mestu i zato razgovaraj kako bi upoznao druge i sebe.
Ukoliko te neko uznemirava prečestim zvanjem i slanjem poruka, preuzmi kontrolu nad situacijom time što ćeš reći: „Primećujem da želiš da razgovaramo, ipak imam dosta obaveza u ovom trenutku, najbolje je da mi pošalješ poruku i ja ću te nazvati čim nađem vremena.“
Ukoliko te neko pritiska da doneseš odluku za koju nisi spreman, reci: „Hvala Vam na informacijama, potrebno mi je nešto vremena da razmislim o ovome, javiću svoju odluku do sutra.“
Budi jasan kada je u pitanju ono što želiš i ono što ne želiš, i poštuj druge kada učine isto.

Nemanje granica je pogubno po mentalno zdravlje, ali i preterano opterećivanje njima dovodi do sličnog ishoda. Imaj granice, ali nemoj da se zarobiš njima. Slušaj svoj unutrašnji osećaj i ne zaboravi da je intuicija često veoma dobar vodič.

Sreća je mera svih stvari. Ukoliko ti signalizira da nešto nije u redu, veruj joj.

Postavi svoje granice tamo gde im je mesto.

Andrea Čontoš