Nova godina – novi početak. Zvuči dobro.
Međutim, život ne prati kosmičko ustrojstvo okretanja planeta, niti arbitrarnu matematiku našeg brojanja vremena. Planete će se vrteti sa nama ili bez nas, a vreme će teći ili stajati, u zavisnosti od toga ima li nekoga da ga spozna. A nama ostaje naš život – onakav kakvog smo ga ostavili 31.decembra nas dočekuje 1.januara. Bez greške.
Vaš život neće nigde bez vas.
Vi ste ti koji moraju da se pokrenu i promene.

Srećom, praznici plivaju u naboju potencijalne energije. One koja bi mogla biti, kada bi se uposlila. Treba je usmeriti u pravljenje planova, kao i akcionih koraka za njihovu realizaciju.
Mnogi su svesni postojanja ove energije, makar podsvesno – otelotvoruje se u vidu praznične atmosfere. Opijen njome, jedan broj ljudi pati od “novogodišnjeg hajpa”, a drugi od “novogodišnje depre” – prvi se raduju mogućnostima koje novi vremenski period nosi, a drugi kritično rezimiraju svoja dotadašnja postignuća u svetlu datog preseka stanja.

Ne budite prestrogi prema sebi. Ljudska vrsta ima jednu interesantnu psihološku karakteristiku – ne razumemo vreme najbolje. Tako ono, u odnosu na naše emocije i anganžman, ima tendenciju da ubrzava i usporava, kao i da se doima bliže ili dalje no što jeste.

Ljudi često precene šta mogu da postignu u godinu dana, a potcene šta mogu da postigu u pet godina.
Napravite dugoročnije planove za dve, tri ili pet godina i nemojte se snebivati – neka oni budu ono što zaista želite. Za godinu dana ih verovatno nećete postići, ali ako budete posvećeni sebi i svojim ciljevima, postaviće značajne temelje svojim težnjama. Vaša želja će početi da poprima obrise realnosti. Kroz par godina će biti realnost.

Visoka očekivanja kada su nametnuta, ali ne i isplanirana, nužno vode razočaranju i frustraciji. Ako očekujemo od sebe bolje, a radimo ništa, naravno da ćemo se osećati gore. Niko ne voli da se oseća kao da je manje no što jeste, i kao da je pobacio u poduhvatima, pa makar oni bili imaginarni.

Ljudi katkad sebe toliko opterete ovim metaforičkim početkom i relativnim krajem, pa stiču pokajničku potrebu da završe sve poslove i ispune sve do tad zanemarivane rokove u dva dana pred Novu godinu. Sjajno je kada uspeju, a ne baš toliko kada posustanu čim zađu u carstvo prazničnih ručkova i svetog lenčarenja. Realan život onda čeka iza Božića i sprema obaveze koje usisaju svu potencijalnu energiju.

Nikada neće biti dovoljno vremena. Pitam se kako bismo živeli i ponašali se da jednostavno prihvatimo to.
Uvek ćemo želeti još jedno putovanje, još malo vremena sa voljenom osobom, još jednu avanturu, još jedno pripadanje, još malo mudrosti, još jednu knjigu, još jedno proleće, još jedan dan sunca. I niko ne zna kada će njegov dijabolični karmički brojač otkucati nulu.
Zato, iskoristite vreme koje vam je dato. Iskoristite ga najbolje što umete. A ako ne umete, naučite.

Sasvim je nebitno koji dan je Nova godina. Samo je bitno kog dana ćete posustati. I uvek treba odgovor da bude – ne danas.
Istrajte u svojim naumima. Ne čekajte sledeću kosmičku rotaciju. Ne bacajte svoje dane u čekanje. Ne traćite svoju energiju na strahovanje.
Energija se uvek potroši – da li na rad, ili na čežnju, ili na strah – na vama je.

Lagala sam kada sam rekla da vaš život neće nigde bez vas – hoće. Ako ga dovoljno dugo ne nadgledate, ima tendenciju da se surva u prvu lošu odluku koja se pojavi iza ćoška.
Zato pamet u glavu, pogled ka cilju, i pravac Severni pol!
Deda mraz vaše potencijalne energije čeka da vidi hoćete li biti dobri dečaci i devojčice ove godine, i ostvariti ono što ste namerili.

Andrea Čontoš

Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde:

https://brainfactory.rs/dogadjaji/

10 NAČINA DA POSTAVIŠ I ODRŽIŠ ZDRAVE LIČNE GRANICE

Mnogi ljudi su svesni termina „lične granice“, ali ne znaju šta on tačno predstavlja. Lična granica je linija koja razdvaja mene od tebe i moje potrebe od tvojih. Možemo je zamisliti kao imaginarnu granicu ili zid namenjen tome da zadrži ljude sa druge strane. Ipak,...

MOĆ NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Šta sve govorimo kada ne govorimo? U svakom trenutku, u svakom danu, u svakom dahu, mi komuniciramo. Mnogo onoga što imamo reći ne govorimo rečima, no ipak postoje signali stariji od reči...  Prvobitno smo poput svih drugih živih bića, komunicirali svojim telima,...

KAKO SE IZLAZI NA KRAJ SA KONFLIKTIMA?

Kroz konflikte se raste. Iako većina ljudi nastoji da izbegne konfliktne ljude i situacije, bilo iz razloga što im predstavljaju nepotreban stres, što žele da njihov ego i stavovi prođu neizazvani, ili što nemaju dovoljno samopouzdanja da se suprotstave oprečnom...

ČESTI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI

Skoro SVAKO ima neki problem u komunikaciji.  A komunikacija je ona zbog koje ćete dobiti ili izgubiti posao, pronaći ili izgubiti ljubav i shvatiti ili izgubiti sebe... Većina ljudi komunicira isto sa svima, bez svesti o sagovorniku. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na...

BENEFITI ČITANJA

Verujem da su ljudi kao knjige. Nekima se sadžaj jasno vidi sa korica, a neke je potrebno pažljivo iščitavati više puta kako bi se dokučili svi slojevi značenja.I kao što je svaka osoba svet za sebe, tako je i svaka knjiga jedinstvena. Ima svoju svrhu i ulogu. Nećete...

KULTURA FEEDBACK-A

Komunikacija bez povratne informacije deluje nezamislivo. Pružamo i dobijamo feedback na dnevnoj bazi, bili toga svesni ili ne. Kada ne bismo dobijali nikakvu reakciju o odnosu na ono što govorimo i radimo, bilo bi gotovo nemoguće orijentisati se u odnosu prema...

UMETNOST DOKOLICE ILI DOSADA

Obožavam da se dosađujem, ali dosadu ne razumem najbolje. Rad i konstantna zauzetost su precenjeni danas. Rogobatna zaostavština komunističkog i kapitalističkog društva gde vrediš koliko radiš, a ne koliko jesi. Ukoliko nemaš puno vremena da zastaneš, istražiš i...

7 KORAKA ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA

Kako se donose odluke? Svakoga dana smo suočeni sa situacijama koje zahtevaju donošenje odluka. Neke odluke su lake, poput onih šta da obučemo, šta da jedemo, ili gde da idemo. Neke su teške, poput onih da li nekoga da ostavimo, da li da promenimo posao i da li smo...

ČITANJE MISLI IZ UGLA NAUKE

„Čitanje misli“ merenjem moždane aktivnosti Ideja da su kognitivne aktivnosti predstavljene podeljenom i lociranom aktivnošću u mozgu povlači sobom interesantno pitanje: Da li je moguće odrediti šta osoba vidi, o čemu razmišlja ili čega se priseća merenjem aktivnosti...

ŠTA NAS POKREĆE?

Šta nas pokreće? Da ustanemo iz kreveta? Da se radujemo novom danu? Da učimo? Da odemo na posao? Da uživamo u životu? Da odemo bilo gde i učinimo bilo šta.Nekim danima mnogo toga, a nekima skoro ništa.Motivacija je jedna od najkomplesnijih tema. Ne iz ugla čiste...