Praznici obiluju nabojem potencijalne energije.
Obećanjem novog početka.
Žurbom da sve stvari privedemo kraju.
Željom da nam se u narednoj godini svi snovi ostvare.
Zato je ovo pravo vreme za postavljanje ciljeva…
To je zapravo sličan ritual kao pisanje pisma Deda Mrazu – popišeš šta želiš da dobiješ, i ukoliko budeš dobar/a dečak/devojčica, dobićeš šta si poželeo/la.
Samo ovoga puta ne donosi deda Mraz poklone, nego ti…
Zato pažljivo smisli, detaljno popiši i počni da radiš na tome da budeš dobar/a… ili barem bolji/a nego prošle godine.
Postoje naučno dokazani parametri koji drastično povećavaju verovatnoću uspeha tako što potpiruju našu motivaciju, usmeravaju percepciju i održavaju kontinuitet rada ukoliko im se posvetimo.
8 principa za pravilno postavljanje ciljeva:
1. Ciljevi moraju biti konkretni i detaljni.
Konkretnost u ovom slučaju znači da je potrebno opisati ih čulima što detaljnije i doživeti ih što intenzivnije.
U tome pomaže tehnika “kao da”. Zamisli da je tvoj cilj već ostvaren, upravo si prošao/la liniju finiša i dok te osećaj samopouzdanja i postignuća preplavljuje, okrećeš se da sagledaš šta se nalazi iza tebe i šta je sve bilo potrebno da uradiš da bi stigao/la tu gde jesi sad.
2. Ciljevi moraju biti redovno evaluirani.
Ukoliko ne proveravamo redovno kako nam ide, kako ćemo znati koliko nam je ostalo do kraja i da li su trenutna strategija i tempo rada ostvarivi?
Progres mora redovno da se prati, kako bi kontinuitet i angažovanje ostali na visokom nivou. Razlog što se većina ciljeva ljudima ne ostvaruje je taj što zapravo ni ne odvoje potrebno vreme da rade na njima.
Kada praznici prođu, svakodnevne obaveze uzmu svog maha i život se najčešće nastavi svojim starim tokom…
Kako bismo ovo predupredili, moramo održati kontakt sa svojim ciljevima time što ćemo se u redovnim razmacima (na primer, jednom mesečno ili nedeljno u zavisnosti od vremena namenjenog ostvarenju cilja) zapitati kako nam ide i revidirati obaveze i zadatke koje valja obaviti u narednom periodu kako bismo stigli do cilja.
3. Ciljevi moraju biti dostižni.
Da se razumemo, ne moraju biti dostižni u datom trenutku, ali moramo shvatiti šta ih čini nedostižnim ukoliko to jesu i koje veštine, znanja ili resursi nam nedostaju na putu ka dostižnosti, kako bismo sticanje istih uvrstili u zadatke i korake ka cilju.
Takođe, valja proveriti je li cilj pod našom kontrolom, ili postoji još neko ko se pita, odlučuje ili ima ingerenciju da nam pokvari planove. Ukoliko takva osoba postoji, sa njom treba razgovarati i po potrebi pregovarati na početku poduhvata, kako nas ne bi osujetila na njegovom kraju.
4. Ciljevi moraju biti realistični.
Realističnost je drugo ime čežnje.
Realno je ono što nam je na dohvat ruke.
Realistično je ono što bi nam moglo biti na dohvat ruke… kada bismo se potrudili.
Nerealno je ono što ne možemo dosegnuti čak ni ako se potrudimo.
Realističnost je ono za čime čeznemo… A čežnja je moćna emocija.
Zbog toga realistični ciljevi više pozivaju na akciju, no realni koji su prelaki ili nerealni koji su preteški.
Šta god da misliš da možeš, zadaj sebi 20% više.
5. Ciljevi moraju imati vremensko ograničenje.
Cilj je oročena želja. Plan mora imati vremenski okvir kako ne bi bio puko sanjarenje… “Jednom” i “nekad” nisu validne vremenske relacije – previše su uopštene i apstraktne. Sa druge strane, kada zadaci postoje u realnom vremenskom opsegu, doživljavamo ih ozbiljnije i aktivnije se bavimo njima.
Naš um na specifičan način doživljava vreme – iako za njega imamo objektivne merne jedinice koje razumemo, subjektivan doživljaj vremena umnogome zavisi od naših emocija i raspoloženja.
Kako naši ciljevi ne bi bili slučajne žrtve naše nestalnosti, moraju imati jasan i određeni rok. Odgovori na pitanje: “Do kada ovo želim da uradim?” i postavi plan akcije u skladu sa time.
6. Ciljevi moraju biti pozitivno formulisani.
Kada razmišljamo o onome šta želimo, a ne o onome šta želimo da izbegnemo, najednom počnu da nam se ukazuju prilike namesto problema.
Negacije postoje samo u mislima, ne i u delima. Prvo moramo zamisliti određenu ideju, kako bismo je zatim porekli, poništili i negirali… Zato ne možeš da ne razmišljaš o ljubičastom kenguru ako ti tražim da ne razmišljaš sada o njemu.
Ovo je, dakle, pitanje percepcije i njenog usmerenja. Ako ti zadam da u narednim danima zapažaš crvene automobile na ulici, izvesno je da ćeš ih primetiti daleko više nego do sad. Nisu se oni umnožili, nego smo ih mi osvestili… Isto je sa prilikama, samo je bitno da pravilno baždarimo svoj um da ih uočava. Upravo tome jasno definisani ciljevi i služe – drži u svojim mislima ono što hoćeš, a ne ono što nećeš.
7. Ciljevi moraju biti tvoji.
Bitno je da ciljevi budu tvoji. Ne želim da kažem da ih je nemoguće ostvariti ukoliko su tuđi, već da je to motivacijski daleko teže i da je najčešće neophodno potražiti eksterni izvor motivacije (u vidu pohvale, nagrade ili materijalne dobiti).
Kada su ciljevi naši energiju crpemo sa unutrašnjeg izvora motivacije.
8. Ciljevi moraju biti zapisani.
Kao što pismo Deda Mrazu mora da bude zapisano, tako mora i cilj.
Šta ti ovo daje? Veću verovatnoću da ćeš dobiti željenu stvar, a ne slobodnu interpretaciju, kao i garanciju da ćeš se posvetiti, dobro razmisliti i odvojiti dovoljno energije i vremena da osmisliš šta zapravo hoćeš.
Pisani ciljevi nam omogućavaju da im se redovno vraćamo, revidiramo i evaluiramo napredak lakše, i da se podsetimo kuda treba da idemo kada osetimo da gubimo svoj put.
To je ugovor koji sklapaš sa samim sobom. Potpiši ga.
I za kraj, na ciljevima se mora raditi. Nije magija, već nauka… i radi samo ukoliko radiš.
Postavljanje ciljeva pruža plan i motivaciju, koji treba da rezultuju u konkretnom preduzimanju akcije. Popiši jednostavne akcione korake i kreni.
Pronađi svoje zašto, isprogramiraj kako i počni sa šta.
Andrea Čontoš
Više o predstojećim edukacijama možeš saznati ovde: