fbpx

Kako da se nosiš sa stresom

i neželjenim emocijama

na dnevnoj bazi?

Radionica “Emotivna rezilijentnost i otpornost na stres”

Stres je naša svakodnevnica.

Ipak, nije svaki stres nužno loš – on predstavlja generalnu autonomnu reakciju pobuđenosti našeg organizma, i ukoliko umemo da se adekvatno nosimo sa njime, daje nam energiju i resurse da izađemo na kraj sa izazovima na koje nailazimo u svakodnevnom životu.

Svesna regulacija emocija i stresa je odlika zrele ličnosti i veština koju svako treba da savlada, samostalno ili uz mentora putem ciljane edukacije.

Bitno je naučiti razlikovati kratkoročni – akutni stres koji je poželjan i podiže imuni odgovor i stanje gotovosti u organizmu, od dugoročnog – hroničnog stresa koji je destruktivan po psihu i organizam i neretko dovodi do psihosomatskih oboljenja.
Ukoliko umemo da prepoznamo kada smo na granici da skliznemo u produženu fazu hroničnosti i preventivno negujemo svoje mentalno zdravlje, izbeći ćemo sindrom pregorevanja koji se javlja sve učestalije kao posledica modernog poslovnog okruženja i ubrzanog načina života.

Sindrom pregorevanja je stanje emocionalne, psihičke i fizičke iscrpljenosti prouzrokovano produženim ili hroničnim stresom.
Karakteriše ga kombinacija simptoma koji mogu uticati na različite aspekte života osobe, uključujući poslovne obaveze, socijalne aktivnosti i kvalitet intimnih odnosa.

Simptomi burnout-a:

  1. Emotivni zamor – osećaš se emotivno iscrpljeno, ispražnjeno ili preplavljeno
  2. Depersonalizacija – osećaš se cinično, otuđeno od drugih i svi ti smetaju, što često rezultuje u negativnom ili neprijateljskom stavu prema okruženju
  3. Kognitivne poteškoće – teško ti je da se skoncentrišeš, puno zaboravljaš i teško ti je da donosiš odluke
  4. Česte promene raspoloženja – ne treba ti puno da se iziritiraš ili isfrustriraš, raspoloženje ti se lako i često menja
  5. Smanjena produktivnost – efikasnost rada ti opada i osećaš se nekompetentno da se nosiš sa zahtevima posla
  6. Manjak motivacije – opada ti entuzijazam i javlja se nezainteresovanost za posao, hobije i aktivnosti u kojima si ranije uživao/la
  7. Fizički zamor – patiš od hroničnog umora, nesanice, glavobolje, gastrointestinalnih problema ili drugih prihosomatskih oboljenja uzrokovanih stresom
  8. Socijalno povlačenje – izbegavaš društvena okupljanja, osećaš se kao da nemaš šta da kažeš i ponudiš i povlačiš se iz odnosa

Pregorevanje se predupređuje:

  • Dobrom organizacijom – postavljanjem prioriteta i struktuiranjem vremena tako da umanjimo haotičnost zadataka i obaveza;
  • Postavljanjem zdravih ličnih granica – razgraničavanjem sopstvenih odgovornosti i problema od tuđih, i jasnim komuniciranjem željenih i odbijanjem neželjenih zahteva;
  • Traženjem društvene podrške – najbolji lek za hroničan stres je smislen socijalni kontakt sa ljudima koji su nam bitni;
  • Brigom o sebi – odvajanjem vremena za aktivnosti koje nam predstavljaju izduvni ventil i briga o sopstvenim potrebama (*Ukoliko pomisliš da nemaš vremena za sebe, sagledaj to ovako: “Ako želim da budem produktivan/a i koristan/a sebi i drugima – moram odvojiti vreme za sebe!”);
  • Tehnikama za regulaciju stresa na dnevnoj bazi – neurofiziološki i psihološki alati koji modulišu fizički osećaj stresa i psihološku sposobnost nošenja sa pritiscima su veoma korisni u dnevnoj regulaciji emocija i stresora.
Svakodnevnica ne može uvek da se promeni, naša sposobnost da se nosimo sa njome može!

Teme koje obrađujemo na radionici:

  • Neurofiziologija stresa – koje vrste stresa postoje i kakva im je fiziološka uloga?
  • Kako se nositi sa promenama – razmatranje toga zašto su promene, iako su jedina konstanta života toliko stresne i kako im možemo drugačije pristupiti.
  • Izazovne situacije – kako izaći na kraj sa izazovima sa manje stresa i frustracije, i preduprediti anksioznost i depresiju?
  • Stres kao svakodnevnica – tehnike za svesnu regulaciju i umanjenje dnevnog nivoa stresa.
  • Upravljanje emocijama – pravilno razumevanje emocija, adekvatni i neadekvatni emotivni odgovori i načini izražavanja osećanja.
  • Emotivna rezilijentnost – mehanizmi za jačanje emotivnih resursa i izgradnja otpornosti.
  • Prevencija burnout-a, anksioznosti i depresije – pravilna nega mentalnog zdravlja u svrhu predupređivanja sindroma pregorevanja, anksioznosti i depresije.

Cilj radionice: Razvićeš viši nivo emotivne otpornosti i sposobnost da se adekvatno nosiš sa promenama. Regulisaćeš svesno fiziološki i psihološki nivo stresa u svom svakodnevnom funkcionisanju i preduprediti sindrom burnout-a, anksioznost ili depresiju.

Ova radionica je za tebe ukoliko…

  • Imaš visoko stresan i zahtevan posao ili odnose
  • Prolaziš kroz izazovan period života
  • Imaš previsoka očekivanja od sebe ili drugih
  • Patiš od boljke perfekcionizma što ti izaziva anksioznost
  • Osećaš se konstantno napeto i pod pritiskom
  • Plašiš se da ti stres utiče na zdravlje i kvalitet života
  • Želiš da naučiš kako da tvoja fiziologija i mozak rade za tebe,
    a ne protiv tebe

VREME DO RADIONICE

Day(s)

:

Hour(s)

:

Minute(s)

:

Second(s)

ORGANIZACIJA RADIONICE

  • Radionica će se održati u utorak 19.septembra u terminu od 18.30-21.30h.
  • Radimo u malim grupama do 10 polaznika što garantuje individualni pristup i kvalitet rada.
  • Održava se online putem Zoom platforme – link ka predavanju i sve potrebne materijale ćeš dobiti putem mail-a.
  • Cena radionice iznosi 4.700 dinara (40 evra), uz mogućnost plaćanja na dve rate.
  • Ukoliko nam se javljaš iz neke od zemalja regiona (CG, BiH, MK ili HR), uplatu možeš izvršiti putem poštanske PostCash uputnice, Western Union ili PayPal usluge.
  • Radionica obuhvata teorijsku osnovu za razumevanje neurofiziologije stresa i emocija, kao i praktične vežbe za razvoj emotivne rezilijentnosti i otpornosti na stres.
  • Priključen je sedmodnevni program vežbanja namenjen generisanju dodatnog iskustva i stabilizaciji novostečenih veština.

Možeš nam postaviti pitanje ili se prijaviti putem maila: office@brainfactory.rs

O autoru i predavaču

Andrea Čontoš je neurobiolog sa užim domenom izučavanja neuropsihologije i biheviorizma.
Takođe je sertifikovani bihevioralni forenzičar, praktikant neurolingvističkog programiranja i praktične filozofije i sertifikovani trener intelektualnih veština.

Formira autorske edukacije bazirane na neuronauci, biheviorizmu i kognitivnoj psihologiji sa ciljem podizanja kognitivnih i emocionalnih kompetencija, unapređivanja efikasnosti učenja, uobličavanja obrazaca ponašanja i socijalnih sposobnosti, kao i usavršavanja veština verbalne i neverbalne komunikacije. Edukacije realizuje od 2015. godine samostalno i u saradnji sa drugim institucijama širom regiona. Obučila je više hiljada polaznika u privatnom i profesionalnom sektoru. 

Autor je knjige “Umeće razmišljanja”namenjene praktičnom unapređivanju misaonog procesa pojedinca i osnivač edukativnog centra „Brain factory”koji se bavi edukacijama u domenu funkcionalnog razmišljanja, efikasnog učenja i uspešne komunikacije i ponašanja.